Ulogujte seRegistrujte se
 

Kada je bezbedno da ostavite dete samo kod kuce

Kada je bezbedno da ostavite dete samo kod kuce

?esto roditelji misle da treba da insistiraju na tome da dete bude samo o?ekuju?i da ?e to da ga oja?a. Ali to ?e ?eš?e, sasvim suprotno, produbiti njegove teško?e, tako da je mnogo poželjnije na?i na?in da se periodi njegove samo?e skrate, bar privremeno, dok se dete ne oseti spremnim za to Roditeljima se ?esto s raznih strana savetuje da što pre osamostaljuju decu, pa i onu mla?u od 11 godina. Ostavi ga samog u ku?i, preporu?uju prijatelji, šta ?e mu faliti, kažu ro?aci, pa i mi smo tako kad smo bili mali, a vidi nas sad, se?aju se bake i deke. Me?utim, kako kažu stru?njaci za nežnu de?ju dušu, zbog preduge samo?e dete može da se istraumira i da doživi niz strahova, i to iracionalnih. Dete se tada plaši i za svoje roditelje, brine o tome šta im se doga?a kada nisu zajedno. Svetlana Virijevi?-Mudri?, psihoanaliti?ar i de?ji psihoterapeut, zato ne preporu?uje da ostavljate decu samu svakog dana po nekoliko sati iako ste možda prinu?eni na to jer deca do 11. godine, tvrdi ona, još nisu emocionalno zrela za to. U tom uzrastu možete da im objasnite da ne uklju?uju šporet i da ne otvaraju vrata svakome ko zvoni, ali još nisu dovoljno zrela da se izbore s iracionalnim strahovima. Ti strahovi zapravo ne dolaze spolja ve? iz unutrašnjeg života deteta, i to je ono najopasnije.

Razgovor ponekad ne pomaze

Ali kako da pomognete detetu kada primetite da se boji? Razgovor s njim i objašnjavanje tipa „ti si ovde potpuno bezbedan, nemaš ?ega da se bojiš, pa mi smo na ?etvrtom spratu, niko ne može da u?e preko terase“, ne pomaže, tvrdi sagovornica „Blic žene“. Naprotiv, takve pri?e samo dokazuju detetu da ga roditelji ne razumeju i ono se ose?a još više samo. To sve može da dovede do toga da po?ne još više da se plaši spoljašnje sredine i da zbog toga ne želi ni da iza?e iz ku?e, pa ni da ode u školu.

Zato, ako ve? nemate druge, na?ite nekoga u komšiluku s kim dete može da ostane bar neko vreme da ne bude samo. Ili neka pre ili posle škole bude s drugom ili drugaricom koji su tako?e sami ili ostaju s nekim od uku?ana.

Svetlana Virijevi?-Mudri? objašnjava da su deca ranog, osnovnoškolskog uzrasta, od sedam do 11 godina, u specifi?nom razvojnom periodu, stru?no nazvanom latencija. Slikovito ga opisuje kao most izme?u bure ranog detinjstva, koja je iza njega, i bure puberteta, koja je ispred njega. U dovoljno dobrim okolnostima na tom mostu treba da se uspostavi ravnoteža odraslog doba. – Dete do 11. godine ima veliku potrebu za sigurnoš?u i pravilima da bi na distanci držalo ranije strahove i izdržalo nove, koji idu sa sticanjem novih veština u kontekstu sada širem od porodi?nog. Da bi se razvio taj red, sada potpomognut i zahtevima škole, sve de?je želje, da prevari, isprlja, napravi nered potisnute su, ali ipak nisu tako daleke. To je osnova s koje treba razmišljati o detetu ovog uzrasta i zahtevima koji se stavljaju pred njega, naro?ito zato što ponekad može da izgleda veoma odraslo, a nekad sasvim detinjasto. Ne treba se time zavarati i izlagati ih preteranim zahtevima kao što je taj da su spremni da kod ku?e budu sami i da sve obaveze izvršavaju sami. Naprotiv, treba im još ja?a podrška jer od deteta se, u ve?oj meri nego što je to za njega podnošljivo, o?ekuje da bude uredno i vredno, „odraslo“, a s druge strane kod njega izbijaju težnje, želje i impulsi ranijeg perioda koji mogu da ga plaše – kaže naša sagovornica. Ne ostavljajte ga samog da bi ojacalo

Zbog svega toga preterano prepuštanje samom sebi i ostavljanje kod ku?e može da oja?a dete, ali lako može i da ga oslabi i oteža mu zadatke ovog razvojnog doba. Naro?ito ako nije ranije uspelo da se adekvatno nosi s tim iskustvima, to može da pokrene razne strahove kao što je strah od provalnika, da ?e biti ukradeno, da po?ne da se brine za roditelje koji su odsutni, da se još više veže za ku?u i odbija da ide u školu… Posebno je potrebno obratiti pažnju na decu koja se žale da im je dosadno, kaže Svetlana Virijevi?-Mudri?, jer to ne izgleda tako dramati?no kao što je ispoljavanje straha, a u stvari se iza toga krije ?itav spektar bolnih ose?anja. ?esto roditelji misle da treba da insistiraju na tome da dete i dalje bude samo o?ekuju?i da ?e to da ga oja?a. Ali to ?e ?eš?e, sasvim suprotno, produbiti njegove teško?e, tako da je mnogo poželjnije na?i na?in da se periodi njegove samo?e skrate, bar privremeno, dok se dete ne oseti spremnim za to. Kao i u svim drugim situacijama, veoma je važno da svoje dete posmatrate kao individuu, da osluškujete i pratite njegove postupke. Razvojnim stepenicama svako se penje svojim tempom, a ima i odmorišta na razli?itim nivoima. Autor: Radenka Markovi? Izvor: Zena Blic

Podeli na Facebook-u

objavljen: 2013-08-07

pregleda: