Ulogujte seRegistrujte se
 

Uloga roditelja u pripremi za skolu

Uloga roditelja u pripremi za skolu

Inteligencija i odredjena zrelost deteta nisu jedini faktori koji ce osigurati uspeh deteta u skoli. Roditelji moraju da rade na tome da kod dece razviju i odredjene osobine licnosti koje ce omoguciti da dodju do izrazaja njihove intelektualne sposobnosti. Svakog dana od detetovog rodjenja roditelji postepeno spremaju dete za skolu. Grade temelj od kojeg ce zavisiti detetova sigurnost, samostalnost i zelja za istrazivanjem i ucenjem. Dete koje zivi u stimulativnoj sredini, gde roditelji ne sputavaju njegovu prirodnu potrebu da istrazuje svet oko sebe i stice znanja, gde roditelji podsticu samostalnost i omogucavaju detetu da dozivi uspeh, takvo dete ce spremno docekati izazove koje namece skola.

Najvazniji temelji koji se grade u predskolskom uzrastu su osecaj odgovornosti, osecaj sigurnosti i samostalnost kod dece. Ove osobine se razvijaju prevashodno kroz kontakt roditelja i dece u porodici. Roditelji moraju pred dete postavljati razlicite  zahteve i obaveze koje su u skladu sa njihovim uzrastom, a to ce ujedno biti glavni  pomagaci u detetovom daljem skolovanju.

 

Roditelji treba da uvazavaju licnost svoje dece, da podsticu one aktivnosti u kojima su uspesna jer na taj nacin jacaju samopouzdanje kod dece, stvaraju im osecaj uspeha i motivaciju da pokusaju i ono u cemu su manje uspesni. Osamostaljivanje ide postepeno i svako dete ima potrebu da bude samostalno a roditelji svojim odgovorom na tu potrebu mogu da podtaknu razvoj samostalnosti ili da dete jos vise ucine zavisnim i nesigurnim. Do polaska u skolu dete vec treba da ume da se u odredjenoj meri brine o sebi i svojim potrebama i o svojim stvarima. Ako je dete naviklo da roditelj radi sve umesto njega, bice nesigurno i nece biti zainteresovano za samostalno izvrsavanje zadataka, sto ce negativno uticati na prihvatanje i ispunjavanje skolskih obaveza. Osim toga, roditelj koji radi sve umesto deteta, onemogucava mu dozivljaj uspeha. Vrlo je vazna pozitivna reakcija roditelja, pohvala za svaki samostalan pokusaj detetove aktivnosti, jer na taj nacin dete razvija osecaj sigurnosti i samopouzdanja i motivaciju za savladavanje novih aktivnosti.

Pokusajte detetu da date sto realniju sliku skole i onog sto se ocekuje od djaka. Ne ulepsavajte i ne zastrasujte. vazno je razviti pozitivan stav prema skoli i ucenju, pa izbegavajte negativne komentare pred detetom bilo da se odnose na uciteljicu bilo na skolski plan i program. Odvedite dete da vidi skolu, pokazite mu kako izgledaju ucionice, sta se radi u skolskom dvoristu.  Zajedno sa detetom mozete pripremiti stvari za skolu. Dozvolite mu da izabere ranac ili nesto od potrebnog pribora.

Radne navike se ne sticu preko noci, polaskom u skolu. Pozeljno je dete usmeravati da svoje stvari svakodnevno ostavlja na svoje mesto, da neki manji kucni poslovi budu njegova redovna obaveza. Doslednost i ponavljanje razvijaju osecaj odgovornosti, samopouzdanje i radne naivke. Da bi dete steklo naviku da obavlja skolske zadatke vazno je obezbediti mu odredjeni prostor, vreme za rad i odmor i potreban pribor i knjige. idealno bi bilo da dete ima poseban, miran kutak u kojem ce raditi domace zadatke. Sustina je da dete da radi zadatke u isto vreme i na jednom odredjenom mestu. Napravite sa detetom plan aktivnosti, kojeg cete se pridrzavati i po kojem cete ucenje i zadatke raditi nakon kraceg odmora po dolasku iz skole. Znaci prvo domaci pa onda igra. Na radnom stolu drzati samo knjige i pribor a nikako igracke ili slicne stvari koje ce skretati paznju sa zadataka. Neophodno je da hrabrite svoju decu, budete strpljivi, da ih hvalite i da im pomazete, da se interesujete za sve ono sto im se desava u skoli i da stalno razgovarate sa njima. Iako obaveze sada istupaju u prvi plan, vazno je detetu ostaviti vremena za igru, jer je ona vazan cinilac razvoja i ucenja.

Deca na ovom uzrastu uspostavljaju autonomiju i shvataju kome mogu da veruju i sa kim zele da ostvare blizak kontakt. Pohvalite ih kada se prikljuce grupi i kada nesto dobro urade. U ovom razvojnom periodu deca jos nemaju dovoljno razvijene moralne vrednosti i socijalne vestine, pa se moze javiti neprijateljsko ponasanje i raspolozenje prema deci koja su na bilo koji nacin drugacija od njega samog. Zbog toga je kod deteta vazno razvijati samopouzdanje i osecaj sopstvene vrednosti kao i toleranciju prema razlicitostima.

Odnos prema ucitelju/uciteljici je vrlo vazan za dobar start. Govorite detetu o ucitelju/uciteljici lepim recima, sa postovanjem i uvazavanjem njegovog rada. Nikada nemojte pred detetom osporavati uciteljev autoritet (probleme resavajte nasamo), objasnite detetu da ucitelj nije samo tu da prenese znanje vec i da mu pomogne, da ga uputi, da mu pokaze kako nesto da uradi, da se raduje njegovim uspesima i da mu pomogne da stekne drugove. Kod djaka prvaka autoritet ucitelja je najjaci (dozivljavaju ga kao najpametnijeg, najpravednijeg coveka na svetu) i upravo tim autoritetom ucitelj/uciteljica vrse veliki vaspitni uticaj.

Pripremite se da adapacija nekad ne tece glatko, posebno kod dece koja se nisu odvajala od porodice i koje su previse emotivno vezena za roditelje. Naoruzajte se strpljenjem, ne kritikujte dete jer kritika obeshrabljuje i vodi neuspehu. pokazite mu ljubav i veru u njega, da vasa ljubav nece zavisiti od ocena, ali da imate neka razumna ocekivanja od deteta.  Objasnite mu da su ocene relativna stvar, da se mogu popraviti.

Teskoce u prilagodjavanju se mogu ispoljiti u promeni ponasanja, bilo da se preterano povlace ili postaju upadljivo nemirna, a moguce su i druge reakcije kao sto su zaboravnost, plakanje, strahovi, izbegavanje skole, "bekstvo u bolest", poremecaji apetita, sna, poremecaji funkcija probavnih organa. Najcesce je rec o  prolaznim simptomima ili reakcije na neuspeh u prilagodjavanju ili na strah od neuspeha. Strah moze biti izazvan teskocama u prihvatanju skolskih obaveza ili u nemogucnosti uspostavljanja kontakata sa drugom decom ili uciteljem/uciteljicom.C ak i ako dete ne prolazi kroz probleme odvajanja, imajte na umu da je dolazak u novu sredinu tezak prelaz za njega. Pa, ukoliko na pocetku odbija da se prikljuci grupi, da radi sa drugarima, da odgovara na vasa uputstva, setite se da je takvo ponasanje, makar u prvim nedeljama, razvojno normalno.

Psihofizicka zrelost i ponasanje i stavovi roditelja zajedno odredjuju  spremnost deteta za skolu . Roditelji, podrzite svoje dete da u novu i najduzu avanturu u njegovom zivotu krene sigurnim koracima.

 

Podeli na Facebook-u

objavljen: 2013-08-08

pregleda: