Ulogujte seRegistrujte se
 

Spremnost deteta za skolu

Spremnost deteta za skolu

Sva deca imaju potencijale koje treba prepoznati, podrzavati i razvijati.  Predskolsko doba te temelj za detetov dalji razvoj i ako smo u tom periodu detetu stvorili i obezbedili podsticajnu sredinu  (u okviru porodice, vrtica) u kojoj se podrzava decija radoznalost, aktivnost, sticanje novih iskustava, igra i stvaralastvo, stvarili smo dobre uslove za buduce skolovanje. Polazak u skolu predstavlja jednu od najvecih promena u zivotu deteta. U skoli se dete prvi put susrece sa odgovornoscu, obavezama, novom organizacijom zivota, sistemom vrednovanja, takmicenjem uz mogucnost neuspeha i kritike. Igra odlazi u drugi plan a skolske obaveze izbijaju u prvi. Koji su kljucni kriterijumi na osnovu kojih se procenjuje detetova spremnost da krene u skolu?

Dete koje je steklo sledece osobine ima priliku za dobar start u skoli:

- ima pozitivnu sliku o sebi -prihvaceno od drugih, sposobno, kompetentno, sigurno, voljeno, cenjeno, vredno, dobro,

- asertivno je - zna da se zauzme za sebe, ume da vodi ra?cuna o sebi i svojim potrebama, ne ugrozavaju?i i postuju?i potrebe drugih,

- konstruktivno resava sukobe - ima potrebu da resi problem, ne inati se,

- ponosi se uspehom i podnosi neuspeh - ume da uskladi svoje emocije sa situacijom, neuspeh ne dozivljava kao licni poraz,

- pomaze i deli s prijateljima - saradjuje se drugom decom, pokazuje empatiju

Hronoloski uzrast nije jedini kriterijum upisa deteta u skolu. Definisanje pojma zrelosti za skolu, odnosno spremnosti deteta za polazak u skolu, vrlo je slozeno. Zrelost za skolu pretpostavlja optimalan nivo razvijenosti razli?itih fizickih i psihickih funkcija deteta koje ce mu omoguciti uspesno savladavanje propisanog nastavnog plana i programa. Zrelost za skolu obuhvata fizicku i psihicku zrelost (emocionalnu i socijalnu zrelost i samostalnost).

Fizicka zrelost - podrazumeva stepen fizicke zrelosti u odnosu na godine deteta, odnos tezine i visine, indeks telesne mase, pojava stalnih zuba. Dete koje je zdravo, koje nema poteskoce u kretanju, stajanju i sedenju, sa normalnim funkcijama vida i sluha smatra se fizicki zrelim za polazak u skolu. Dete mora da izdrzati svakodnevne izazove skolskog zivota (pesacenje od kuce do skole, nosenje skolske torbe, dugotrajno sedenje u skolskoj klupi, trcanje i sl.)

Intelektualna zrelost podrazumeva sledece sposobnosti:

a) Dobro razvijen govor – izgovara glasove cisto i razgovetno;  moze da rastaviti reci na glasove i da spaja glasove i reci (glasovna analiza i sinteza); ume svoje potrebe, osecanja, misli i zelja da iskaze verbalno. Govor je bitan uslov komunikacije, prenosenja iskustva i ucenja. On je osnov za razvijanje decijeg misljenja.

b) Razvijenost paznje – kod predskolske dece je uglavnom nenamerna i nestabilna, dete se moze koncentrisati na aktivnost koja mu nije privlacna 15-20 min. a polaskom u skolu dete treba da razvija namernu paznju i mogucnost duze koncentracije. Psihickim sazrevanjem, paznja se produzava na 30-40 min i postaje namerna.

c) Razvijenost inteligencije – opsta intelektualna sposobnost je  bitna za skolski uspeh  jer omogucava detetu da stice nova znanja , da ih razume, da pamti i stvara. Ali i drugi faktori su bitni za skolski uspeh – motivacija, ulaganje napora za svladavanje gradiva, emocionalna stabilnost/labilnost deteta i dr.

d) Razvijenost orijentacije u prostoru i vremenu – razumevanje prostornih odnose: gore, dole, ispred, iza, levo - desno, ispod, iznad, u, na; juce, danas, sutra, pre, posle, jutro, podne, uvece.

e) Numericko rezonovanje – razume pojmove par, vise, manje, jednako, dodaj, oduzmi, duzi, veci, siri, pojam kolicine i sl.

f) Prepoznavanje i imenovanje boja i nijansi

g) Razvijenost grafomotornih vestina – fleksibilnost sake i prstiju – ove vestine bitno uticu na savladavanje vestine pisanja; dete je zrelo za skolu kad pravilno drzi olovku, precrtava geometrijske figure poput kruga, trougla, romba, crta, koristi makaze itd.

Emocionalna zrelost - Odnosi se na razvijanje samostalnosti, poverenja, samopouzdanja i emocijalne stabilnosti i kontrole. Procjenjuje se na osnovu ponasanja deteta u ralicitim situacijama, odnosno njegova sposobnost da na prihvatljiv nacin reaguje na uskracivanje nekih potreba i zelja tyv. tolerancija na frustracije.

Socijalna zrelost - usko je vezana za emocionalnu zrelost. Socijalni razvoj tece od egocentricnosti do drustvenosti. Vremenom i uz pomoc odraslih dete pred kraj predskolskog doba moze vise ili manje uspesno da saradjuje s drugom decom u zajednickoj igri, da postuje jednostavna pravila i da odlozi svoje trenutne potrebe. Usvojilo je osnovne moralne norme, sistem vrednostii ponasanja svoje okoline, postuje autoritet i norme ponasanja grupe kojoj pripada. Dete koje je prihvaceno u svom socijalnom okruzenju lakse gradi svoje samopouzdanje i samopostovanje.

Vrlo vazan aspekt socijalno-emocionalne zrelosti je samostalnost. Dete treba da pokaze odredjenu samostalnost u brizi o sebi i svojim stvarima, sposobnost odvajanja od roditelja i samostalnog funkcionisanja u zahtevima skolskog zivota.

Podeli na Facebook-u

objavljen: 2013-08-07

pregleda: