Decu treba od malena uciti zdravim navikama, koje ce im pomoci da izbegnu viruse prehlade i gripa. Higijena, ishrana, fizicka aktivnost i izbegavanje kontakta sa obolelima je nesto sto treba uciti decu pre svega licnim primerom.

• Pranje ruku je najvaznija navika koju dete treba da usvoji. Da bi imalo efekta, moraju usvojiti pranje ruku kao svakodnevnu rutinu. Decu treba stalno opominjati da peru ruke, dok to sami ne usvoje kao naviku. Ruke se peru toplom vodom i sapunom, najkrace 20 sekundi. Treba ih prati kada stignu u vrtic ili skolu, pre jela, posle jela, posle presvlacenja ili posle upotrebe toaleta, posle igranja, svaki put cim udju u kucu.  Mnoga deca nauce da treba da kaslju i kijaju u ruku, ali je problem sto posle toga klice sire dalje na sve sto dotaknu. Zato bi bolje bilo da peru ruke posle kasljanja ili da kaslju u maramicu, koju posle toga bacaju. Deca najbrze uce primerom – ponasajte se onako kako zelite da se i vase dete ponasa.
• Ishrana je kljucna za imuni sistem svakog zivog bica. Vise voca i povrca, a manje slatkisa! Pritom imajte na umu da nije vazan samo vitamin C, kojeg najvise ima u agrumima. Jabuke, banane, grozdje, paradajz, paprika i suvo voce bogati su mnogim drugim zdravim sastojcima, kao sto su karotinoidi i vitamin E. Kao sto je vazno jesti redovno i zdravo, tako je bitna i hidratacija.  Verovatno ste vec puno puta culi da je vazno da pijete puno tecnosti kada ste bolesni, a vazno je i da bi se sprecila bolest. Ako se unosi dovoljno tecnosti, sluznice grla, nosa i respiratornih puteva su adekvatno navlazene, pa je virusima teze da se smeste na njih. Imuni sistem takodje bolje funkcionise kada je organizam dobro hidriran.
• Spavanje Vazno je i da se deca dobro naspavaju. Istrazivanja pokazuju da je dovoljno sna neophodno za optimalan rad imunog sistema. Odraslima treba 6-8 sati sna, deci od 8-10 sati, predskolskoj deci 10 sati, maloj deci 12-13 sati, dok novorodjencad spavaju i po 18 sati dnevno. Ako dete nema naviku da spava poslepodne, neka ide ranije na spavanje.
• Uslovi u kojima zivite Uslovi koji vladaju u stanu (vlaznost vazduha, provetrenost, temperatura) takodje uticu na mogucnost da se virusi zadrze na sluznicama nosa i usta. Otvorite prozore i provetrite svoj stan redovno tokom dana. Pregrejane prostorije imaju suv vazduh, a to je odlicno okruzenje za sirenje virusa. A kada se sluznice nosa i grla isuse, virusima je lakse da se zakace na njih. Smanjite temperaturu na termostatu za koji stepen, koristite jonizatore vazduha ili omogucite isparavanje vode (mokri peskiri preko radijatora, voda u keramickim posudama između radijatorskih rebara…).
• Izbegavajte cestu upotrebu antibiotika. Do 8. godine zivota deca su najvise podlozna respiratornim infekcijama.  Nazalost, mnoga od ove dece cesto dobijaju antibiotske terapije, koji nisu delotvorni protiv virusa, a posle dugotrajne ili ceste upotrebe mogu da oslabe imuni sistem. Antibiotici deluju neko vreme, ali kada ponovo dođe u kontakt sa nekom bakterijom dete se ponovo razboljeva. Vecina prehlada i gripa koje se javljaju tokom zime pocinju kao virusne infekcije, a mogu da se iskomplikuju i bakterijskom infekcijom. U slucaju virusnih infekcija nema svrhe davati antibiotike, jer oni ne deluju na viruse vec na bakterije.
• Fizicka aktivnost dete treba da redovno boravi na svezem vazduhu i da je svakodnevno fizicki aktivno. Setnja po svezem vazduhu i druzenje u  parku prijace i deci i vama.  Kretanje i dovoljne kolicine kiseonika ubrzavaju metabolizam a samim tim se povecava i odbrambena snaga organizma.
  
• Imunostimulatore je najkorisnije upotrebljavati pre sezone infekcija, nekoliko nedelja pa praviti pauzu.  Kod pravilne, kombinovane ishrane organizam dobija dovoljno hranljivih materija iz hrane. A posto to cesto nije slucaj usled brzog tempa zivota mogu se koristiti razni multivitaminski sirupi i tablete. Najstariji poznati imunostimulatori su pcelinji proizvodi – med, maticni mlec, a posebno propolis.  To su jos i ehinacea, ulje ajkuline jetre, beli luk, zalfija, hrana bogata vitaminima C, E, bioflavonidima, folnom kiselinom, cinkom, selenom. Probiotici ili “dobre bakterije” ,kojih ima u fermentisanim mlecnim proizvodima, uticu na jacanje odbrambene sposobnosti organizma a mogu se kupiti i u apotekama u obliku praska (npr. Probiokid imuno). Probiotike je korisno uzimati 2 sata posle primene antibiotika, radi ocuvanja normalne crevne flore. Ako bi se uzimali istovremeno sa antibioticima, ne bi bilo efekta, jer bi ih antibiotici unistili.

Njihov znacaj je u sledecem:

1. Imaju znacajnu ulogu u sazrevanju nervnog sistema i mreznjace oka.
2. Imaju vaznu ulogu u prevenciji pojave kardiovaskularnih bolesti kod odraslih, posebno visokog krvnog pritiska.
3. Imaju pozitivno dejstvo na mozak i njegovu aktivnost.
4. Donose u organizam bioloski vredne belancevine.

Sa nutricionistickog stanovista riba ima istu vrednost kao i meso jer njene bjelancevine sadrze sve 21 aminokiseline ukljucujuci i one esencijalne (ukupno njih 9), koje organizam ne moze sam da stvara i unos hranom je neophodan. Upravo sadrzaj ovih aminokiselina odredjuje biolosku vrednost namirnice: belancevine koje sadrze ribe imaju visoku biolosku vrednost za razliku od belancevina biljnog porekla. Riba sadrzi sledece vitamine: B2, B6, B12, PP (ili B3), D, K i vrlo je bogata mineralima (kalcijum, fluor, fosfor, gvozdje, jod.

Sa sest meseci beba udvostruci tezinu koju je imalo na rodjenju, a u duzini dobije oko 15 cm. U narednih sest meseci razvoj motorike je vrlo brz, misici su sve snazniji, a potrosnja energije znacajna. Potreba za belancevinama iznosi obicno 13-21 g dnevno za decake i 11-19 g za devojcice. Riba predstavlja optimalnu alternativu za meso: nije zilava tj. laksa je za varenje jer njeno meso ne sadrzi vezivno tkivo.

Koju ribu davati bebama?

U pocetku je najbolje davati vrste ribe koje nemaju intenzivan miris i blagog su ukusa, npr. pastrmka ili oslic. Oprezno s ribama koje zive na dnu u dubini kao npr. list jer mogu biti zagadjene. Ribe manjih dimenzija imaju prednost jer je manja mogucnost zagadjenja solima teskih metala. Kada se dete navikne na novi ukus, rado ce prihvatiti ribu nesto intenzivnijeg ukusa i mirisa kao sto su orada, brancin ili losos.

Kako pripremiti ribu za bebu?

Temeljno ocistiti ribu od iznutrica i krljusti, a potom dobro i dugo prati ribu pod mlazom vode. Za prve obroke preporucuje se kuvanje na pari: ribu staviti u posebnu (metalnu) mrezicu-cediljku i kuvati u loncu s malo vode. Nakon 20 minuta je kuvana, odstrani se glava, rep, koza i kosti. Riblje meso se potom dobro usitni viljuskom i doda decjem obroku od povrca. Mozete ribu spremiti i u rerni: riba se stavi u posebni papir za pecenje i polozi u posudu bez dodatka ulja. Nakon 20 minuta je pecena i potom se sa njom postupa kao i nakon kuvanja na pari.U prvoj godini zivota nijednoj namirnici se ne dodaje so pa tako ni ribi.Tek nakon navrsene dve godine dete moze dobiti pecenu ribu, ali ne precesto i u malim obrocima, pod uslovom da se riba priprema na extra virgin maslinovom ulju.

Smrznuta riba predstavlja vrlo dobru alternativu svezem proizvodu jer zadrzava sve hranjive sastojke. Ali treba proveriti rok upotrebe i, ako je moguce, da li je cuvana na konstantnoj temperaturi nizoj od 18°C.