Dobrodosli! Da li ste se vec prijavili da primate novosti sa sajta Emailom?

Prijatni morski dani lencarenja i uzivanja, kupanja i suncanja mogu biti pokvareni brojnim opasnostima, sto sitnijim, sto krupnijim.
Jedna od zivotinjica sa kojima se skoro svako od nas sreo tokom letovanja na moru jeste meduza. Sastavljena gotovo 99% od vode, velicine je izmedju 2 i 40 centimetara, bledo-zute do ruzicaste boje, zbog cega je ponekad tesko vidljiva. Dodir sa njom moze biti i te kako nezgodan! Ona moze veoma neprijatno da opece svojim nematocistama, celijama koje se nalaze na pipcima kojima prikuplja plankton kojim se hrani. Iako su u podrucju Mediterana, za razliku od onih u tropskim morima, gotovo bezopasne, koza opecena meduzom i njenim pipcima odmah postaje crvena i natecena, a mogu se pojaviti i plikovi. Uz osecaj boli i snaznog pecenja, koza izgleda kao da ste se opekli peglom. Zavisno od vrste i velicine meduze i opecene povrsine na kozi, zavise i posledice. Ako vas opece meduza, povredjeno mesto na kozi nikako nemojte trljati ni ispirati slatkom vodom jer to doprinosi oslobadjanju otrova. Cesto se dogodi da se meduza ili njeni delovi, a posebno pipci, zalepe za kozu. Ostatke nemojte odstranjivati ni prstima kako ne bi opekli i ruke, vec kozu isperite morskom vodom, a mozete i posuti peskom koji, kada se osusi, zajedno s ostacima meduze odstranite s koze, uz pomoc plasticne kartice ili tupe strane noza. Zatim mozete namazati pastu ili rastvor magnezijum-sulfata radi inaktivacije zaostalog otrova (cula sam da mozete i isprati alkoholom – ali mi je logicno da ce tad samo jos jace da pece), a zatim losione na bazi lidokaina (tipicnog anestetika), antihistaminika i kortikosteroida, mozete staviti obloge sa ledom. Ukoliko se jave znatni otoci, grcenje misica ili problemi sa srcanim radom ili disanjem – odmah idite kod lekara!

Kada su u pitanju morske napasti, ne mogu se zaobici morski jezevi. Ubod na njihove bodlje cesto izaziva ozbiljnu infekciju koja se mora leciti. Odredjen broj osetljivih osoba moze da razvije alergijsku reakciju na otrov koji luce tzv. pedicelarije. Na morske jezeve, koji su vrlo rasprostranjeni u moru, vrlo je lako nagaziti, jer se skrivaju medju kamenjem. lako vecina jezeva nije otrovna, iglice zabodene u kozu mogu prouzrokovati bol i velike probleme prilikom takodje bolnog vadjenja. Iglice su, naime, veoma krhke i lomljive, pa ih je gotovo nemoguce izvaditi bez prodiranja ispod povrsine koze. Dakle, nakon sto se nabodemo na jeza, ocekuje nas i ranica kao posledica vadjenja ostatka iglica, a vrlo cesto, posebno ako ih odmah ne izvadimo iz koze, sledi i upalni proces. Stoga je vazno ranicu dobro dezinfikovati alkoholom, kao i iglu kojoj cemo vaditi. Ako su ostaci iglica posebno brojni ili nisu odmah ispod koze, vec nesto dublje, vadjenje treba prepustiti lekaru. Iglice koje su zabodene plitko na povrsini koze mogu se rastopiti sircetom ili izvaditi, odnosno odlepiti od koze pomocu flastera. Naravno, bliski kontakt s jezevima mozemo spreciti papucama za vodu.

U mediteranskim morima zive i otrovne ribe koje ne predstavljaju opasnost samo za ribare i ronioce, vec i za one koji vole gacati morskim pescanim plicacima. Naime, najotrovnije jadranske ribe - paukovke, koje leti dolaze u plicake da bi se mrestile, vole se ukopati u pescane plaze. Ubod paukovke, ribe s otrovnim bodljama, vrlo je bolan, cesto i nepodnosljiv, a moze se osecati i utrnulost. Mesto uboda najprije pobledi, a potom pocrveni, rana cesto krvari, a javlja se i otok koji se moze jako prosiriti. Uz lokalne simptome trovanja, mogu se javiti cak i nesvestica i trajna invalidnost. Kako se radi o zaista otrovnoj ribi, sto pre potrazite pomoc lekara.

Da se s nestrpljenjem ocekivano putovanje umesto u uzivanje ne pretvori u nocnu moru, evo nekoliko saveta roditeljima za izbjegavanje stresa na putu u automobilu.

Kada je najbolje krenuti na put?

• Ako je vreme velikih vrucina, najbolje je krenuti na put u ranu zoru ili u ranim vecernjim satima, dok nema jakog sunca i guzve u saobracaju. Polazak izmedju 11 i 16 casova treba izbegavati, kao i nocne voznje izmedju 2 i 4 casa kad sposobnost za upravljanje automobilom naglo opada usled umora. Za malu decu najbolje je da spavaju tokom voznje, koliko god je moguce – zato ako vremenske prilike to dozvoljavaju, planirajte put u vreme kada dete i inace spava. Ako putujete klimatizovanim automobilom, pazite da razlika unutrasnje i spoljasnje temperature bude maksimalno sedam stepeni.

Kako smestiti dete?

• Bebe i decu obavezno smjestite u sigurnosna autosedista, a vece dete zavezite zastitnim pojasom. Zadnje sediste ne zatrpavajte prtljagom kako zbog opasnosti od povreda, tako i zato sto dete mora imati dovoljno prostora oko sebe da bi mu bilo udobno. Izbegavajte da putujete sami s detetom te ako ste vozac,pozeljno je da s vama u automobilu bude jos jedna odrasla osoba koja ce, dok vi pazljivo vozite, potpuno preuzeti brigu oko deteta.

Što poneti i kako detetu olaksati putovanje?

• Na dohvat ruke u autu treba da vam budu: vlazne maramice, pelelne ako ih dete koristi, flasica sa vodom, voce (najbolje banane i jabuke) ili sendvici, jastuk i cebence, rezervna garderoba (u zavisnosti kuda se putuje, razmisljati o mogucim temperaturama), igracke za zabavu-koje nisu bucne i ne iritiraju vozaca.
• Kako deci bez obzira na uzrast u automobilu vrlo brzo postane dosadno, pre puta se dobro pripremite za ulogu animatora i zabavljaca. Kada je dete budno, pustite mu neku pricu ili muziku, ili mu pricajte price, pevajte zajedno s njim. Ako imate dvoje ili cak troje dece svakom od njih nabavite po jedan diskmen sa slusalicama tako da svako od njih moze da slusa pricu koju zeli. Skrenite im paznju igrama pri cemu kroz prozor treba da posmatraju okolinu, kao sto su npr. igre brojanja (ko ce nabrojati vise crvnih kola, ovaca, znakova ili bilo cega drugog) ili oblika (ako ima oblaka na nebu, neka u njima pronalaze razne oblike i sl.).
• Ako dete ima probleme s mucninom tokom putovanja, savetujte se s pedijatrom koji ce vam preporuciti tablete protiv mucnine. Bebe do 18 meseci starosti obicno ne pate od bolesti kretanja. U kasnijem periodu deca postaju osetljivija na kretanje i cesto mogu da pate od bolesti voznje. Ako vase dete oseca mučninu pri voznji autom, tada ce svako kretanje – u autu, vozu, camcu, brodu ili avionu – izazvati probleme. Uznemirenost, previse hrane ili nedostatak svezeg vazduha mogu samo da pogorsaju stanje.

Sta treba izbegavati?

• Za vreme puta izbjegavajte davati detetu grickalice, gazirana pica te slatkise koji izmedju ostalog mogu izazvati mucninu
• U automobilu izbegavajte citanje slikovnica, pisanje i crtanje te igranje videoigrica jer te aktivnosti mogu izazvati ili pospesiti kinetozu, odnosno bolest kretanja pracenu mucninom i povracanjem

Kada napraviti pauzu za odmor?

• obavezno na otprilike svaka dva, tri sata (ako je u automobilu beba i svaki sat!) stanite i napravite pauzu od tridesetak minuta. Za vrijeme pauze nemojte odmah sesti u restoran, nego se zajedno s detetom sto vise krecite, setajte, trcite, skacite, igrajte se loptom i sl. Uvazavajte zelju deteta da stanete i mimo plana.