Za 4 osobe:3 lista tankih kora za pite, 150 g svinjetine, praziluk srednje veličine, 4 šampinjona, 50 g sojinih klica, kašika skrobnog brašna, 2 kašike slatkog belog vina, kašika pileće supe iz kocke, kašika soja sosa, kašičica šećera i ulje za prženje.

Meso isecite na tračice i uvaljajte u skrobno brašno. Praziluk i šampinjone očistite i iseckajte na kolutiće. Meso propržite 2 minuta na malo vrelog ulja u većem tiganju, dodajte seckane šampinjone i sojine klice i pržite na jakoj temperaturi još 2 minuta, uz povremeno snažno pomeranje tiganja na ringli. Zatim dodajte praziluk, vino, supu iz kocke, soja sos, kašičicu šećera i pržite dok sva tečnost ne ispari. Sklonite s ringle i ostavite da se hladi. Za to vreme na radnoj površini raširite kore, premažite ih uljem, postavite jednu preko druge i isecite na široke trake. Na njih rasporedite pripremljenu masu od mesa i povrća, uvijajte ih kao sarmice i pržite 3-4 minuta u vrelom ulju. Servirajte toplo.

Muškarci

Rizične grupe

Kod muškaraca u drugoj i trećoj deceniji života najčešći problem su seksualno prenosive bolesti i upalni procesi na testisima, semenim kanalima i uretri kao posledica rizičnog seksualnog ponašanja. Povrede genitalne regije se obično javljaju pri bavljenju sportskim aktivnostima. Stariji muškarci se najčešće javljaju sa tegobama u vidu poremećaja mokrenja zbog benignog ili malignog uvećanja prostate. Karcinom prostate je oboljenje koje ima visoku učestalost među svim malignim oboljenjima i zato ne treba zanemariti početne simptome uvećanja prostate.

Erektilna disfunkcija, osim povezanosti sa oboljenjima polnih organa, vrlo često je udružena i sa hroničnim oboljenjima kao što su dijabetes melitus, hipertenzija, povišeni lipidi u krvi, arterioskleroza. Rešenje problema ED je moguće primenom terapije koju određuje jedino lekar – bilo da je u pitanju ordiniranje lekova tzv. PDE5 inhibitora (levitra, cialis, vijagra,) ili neka druga terapijska opcija.

Šta ugrožava organe

Patološkim stanjima su najčešće zahvaćeni testisi, uretra i prostata. Tu se podrazumevaju najčešće zapaljenja, ali i povrede i tumori pomenutih organa. Koliko puta godišnje treba ići na preglede i koje? Preporuka SZO je da svaki muškarac posle 40. godine života obavi jednom godišnje ili u toku dve godine urološki pregled sa osnovnim laboratorijskim analizama, markerom PSA i ultrazvučnim pregledom urogenitalnog trakta. Za muškarce koji se već leče zbog nekog urogenitalnog oboljenja pregled može biti i češći.

Samopregled

Prilikom tuširanja muškarac može vizuelno i dodirom da obavi samopregled penisa i mošnica sa testisima. Ukoliko primeti sumnjive promene, oseti smetnje pri mokrenju i seksualnom odnosu, uoči krv u urinu ili semenoj tečnosti, potrebno je da potraži savet lekara.

Žene

Očuvanje reproduktivnog zdravlja žene podrazumeva zaštitu od neželjene trudnoće i polno prenosivih bolesti. U zaštitu spadaju kondom, kombinovana pilula, dijafragma, kontraceptivni flaster, intrauterni sistem, ali i urgentna kontracepcija.

Savremena kontracepcija, pre svega pilula i hormonska spirala, jednostavni su i efikasni metodi zaštite žena od neželjene trudnoće i pružaju slobodu izbora tako što su prilagođeni potrebama svake žene i najpouzdaniji su metod planiranja porodice. S druge strane, kondom jedini štiti od polno prenosivih bolesti.

Rizične grupe

Najčešće su to adolescenti, ali i osobe koje često menjaju partnere uzrasta od 18 do 27 godina. Može se reći da je ugrožena svaka osoba koja ima nezaštićene odnose jer je za bilo koju polno prenosivu infekciju ili neželjenu trudnoću dovoljan jedan nezaštićeni odnos.

Šta ugrožava organe

Takozvane neme infekcije: hlamidija, mikoplazma i ureaplazma najčešće su bez simptoma, ali imaju posledice jer promenama na jajovodima mogu da uzrokuju sterilitet. Takođe, postoji i rizik od infekcija koje nisu opasne samo po reproduktivno zdravlje već i po život, kao što su sifilis, HIV, hepatitis B i C, infekcije onkogenim HPV virusom.

Pregled ne boli

Ako je prethodni ginekološki pregled bio u redu, dovoljan je jedan pregled godišnje koji podrazumeva kolposkopiju s PAPA testom, palpatorni ginekološki pregled, ginekološki UZ i palpatorni pregled dojki. Pregledi su isti za sve starosne grupe u reproduktivnom periodu i nisu bolni.

Samopregled

Preporučuje se samopregled dojki dva puta mesečno. Ako je potrebno, ginekolog će shodno palpatornom nalazu uputiti na neke dalje preglede.

Izvor: Blic

all-babynames

babynames

namefinder

babynameshold

babynamescountry

babynamecenter

– Nasi rezultati poklapaju se sa preporukamaAmerican Academy of Pediatricsa prema kojima se s uvodjenjem cvrste hrane valja pricekati barem do navrsena cetiri mjeseca detetova zivota – navodi autorka studije dr. Susanna Y. Huh, pedijatar gastroenterolog u Children’s Hospital Bostonu. Rano usvojene navike u ishrani imaju znatan uticaj na ishranu i tezinu sve do odrasle dobi, podsecaju strusnjaci. Za ovu studiju naucnici su pratili 847 dece u projektu Viva, koji dugorocno proucava zene i njihovu decu.

Počevši od danas, pravite izbore i preuzimate akcije iz dana u dan, koje će vam pomoći da stvorite zadovoljnu porodicu. Ovih 5 faktora su inherentni i lako ostvarljivi. Stvaranje sreće u porodici počinje sa vašim radom. Vi morate početi da verujete da Vi i Vaša porodica možete biti zadovoljni. Ovi faktori podrazumevaju da stvorite novi način mišeljenja, novu životnu filozofiju i ličnu istinu, i da počenete sa akcijom.

Najbolje bi bilo da počnete sa stavom posvećivanja rastu i razvoju porodice.

STVORITE NEGUJUCI I PRIHVATAJUCI PORODICNI SISTEM

Treba broj jedan među svim potrebama je potreba za prihvatanjem, potreba za doživljajem smisla u pripadanju nekome ili nečemu. Potreba za pripadanjem u vašoj porodici je moćnija od bilo čega drugog. Sledeća lista saveta vam može pomoći da poradite na duhu prihvatanja:

a) napravite porodični projekat – to znači da morate savesno odlučiti da aktivno radite na poboljšanju vaše porodične situacije. Moguće je da će biti potrebno da uradite neku od sledećih stvari:

* razmotrire raspored vašeg posla da biste mogli da posvetite više vremena svojoj deci

* pomozite svojoj deci da postave i postignu ciljeve na viši nivo

* odvojite vreme za porodicu svakog dana

b) dozvolite ispoljavanje autentičnosti kod svakog člana porodice – svako dete dolazi na svet sa individualnim veštinama, sposobnostima, interesima i talentima. Sve to čini jedinstveni identitet osobe, njihovo autentično biće. Autentična deca imaju smisao za nadanje, osećanje da je danas zabavno ono što je bilo juče, i da će sutra biti zabavno ono što je danas. Sledeće sugestije će vam pomoći da počnete sa otktivanjem autentičnosti, skrivenih talenata i interesovanja vaše dece:

* poštujte i ohrabrujte jedinstvenost vaše dece

* obratite pažnju na ono što vaša deca dobro rade

* tražite najbolje namere u vašoj deci

c) stvorite sigurnost i mir u vašem domu – deca posmatraju roditelje kao bazu sigurnosti. Kada su deca u konfliktu unutar svog doma, njihova sigurnost je poljuljana. Sledeće akcije će osigurati mogućnost da vaša porodica postane i ostane stabilna baza za vašu decu, umesto ratne zone

* ukoliko svađa ima, neka ostanu izvan vidokriga vaše dece

* prestanite da budete “fer”-borac

* ne koristite šablone verbalne zloupotrebe

* suočite se sa destruktivnim ponašanjem

UNAPREDITE RITAM VASEG PORODICNOG ZIVOTA

Deci je potreban ritam, i za njih nije dobro kada ritam ne postoji. Ovaj faktor je kritična tačka dobrog funkcionisanja porodice. Sledi opis nekoliko koraka koji će poboljšati vaš ritam

a) napravite predvidljivi tempo vašeg porodičnog života – možda će biti teško da napravite raspored porodičnih događaja i zadataka, ali vašoj porodici je potraban ritam. Stopa napredovanja kroz dan može se organizovato kroz sledeće aktivnosti:

* odredite vreme za obroke

* odredite vreme za počinak

* napravite listu obaveza

b) budite odgovorni za svoje izbore – izbori koje vi napravite su 100% vaša odgovornost i oni utiču na vaše interakcije sa bilo kojim članom porodice. Priznavanje sopstvene odgovornosti znači da ćete biti voljni da se zapitate sledeća pitanja:

* da li postoje neka ponašanja ili loše navike koje treba da ukinem?

* da li trošim više novca nego što mogu da priuštim?

* da li sam na bilo koji način postupio nepravedno prema svojoj deci?

* da li mi je posao prioritetniji od porodice?

USTANOVITE SMISLENE RITUALE I TRADICIJU

Vaša porodice može proslavljati rituale kao što su krštenje, slave, ili imati rituale pred počinak, kao što je priča za laku noć. Načini za uspostavljanje rituala su brojni. Navodim nekolicinu:

a) planirajte proslave – kao što su rođendani, slave i ostali praznici koji su u prilici da stvore tradiciju proslave u vašoj porodici

* napravite tradiciju da tokom praznika pravite određenu vrstu hrane

* slušajte istu muziku tokom rodjendanskih zabava

* osigurajte se da vaša deca dobiju sopstvene poklone

b) imenujte rituale – kada imenujemo bebu, mi u stvari blagosiljamo dete i činimo da se oseti dobodošlim u porodici i zajednici. Kada pojedinac imenuje neki ritual, to je prilika da izrazi ko je on u stvari

c) pričajte porodične priče – u posebnim trenucima pričanje priča povezuje članove, posebno ako ove priče obogatite i fotografijama i vašim sećanjima. Iznesite na videlo vaše albume ili video snimke da biste osetili iskustvo pričanja priča

d) imajte istu veru – za mnoge porodice je naklonjenost veri i obožavanje istih stvari, ritual. To je odlična prilika da se iskaže porodično verovanje kroz rituale i da se izgradi duhovnost kod dece.

BUDITE AKTIVNI U KOMUNIKACIJI

Najlepše stvari koje možete pružiti deci su vaše slušanje i glas. Smisleni dijalozi su uračunati u potrebu za prihvatanjem, samopoštovanjem, ohrabrenjem i sigurnošću.

a) promenite okruženje u kom se odvija komunikacija – videćete da su vaša deca mnogo opuštenija, mnogo više prihvataju i lakše se otvaraju u sigurnom okruženju, nego kada ih postavite da „sednu i razgovaraju“. Načini za ohrabrivanje aktivne komunikacije su mnogobrojni. Na primer:

* nađite vreme za razgovor u kolima

* diskutujte za vreme igre

* slušajte muziku sa decom i podelite mišljenja

b) diskutujte o osetljivim temama kao što su religija ili politika – ove diskusije imaju svrhu da naučite vašu decu kako da izraze svoja mišljenja i kako da komuniciraju. Ako napravite forum sa vašom decom, gde bi ona mogla da se izraze, nudite im šansu da povise samopouzdanje i poboljšaju svoje komunikacione veštine

c) radite stvari zajedno – napravite grupni projekat u kom će učestvovati svi članovi porodice, radeći stvari kao:

* krečenje sobe

* čišćenje kuće

* pranje kola

* pravljenje kućice na drvetu ili kućice za igru

* sređivanje bašte

NAUCITE KAKO DA SE NOSITE SA KRIZAMA

Kada se radi o porodičnom životu, nije pitanje da li će kriza izbiti, već kada će izbiti. Koliko god vam je život lagodan, koliko god ste dobri roditelji, izbiće poneka kriza. Možete otkriti da vam je dete alkoholičar ili narkoman, ili da je hronično bolesno. Najbolji način da se nosite sa krizama je da imate unapred dizajniran plan nošenja sa krizama. Vaš plan bi mogao da uključi neku od sledećih stavki:

a) budite spremni pre nego kriza pogodi – budite svesni znakova upozorenja, ne zanemarujte ih, već obraćajte pažnju na njih

b) otklonite opasnost – na bilo koji način, pozivanjem policije, konfiskovanjem opasnih stvari, zabranjivanjem da se deca druže sa određenim osobama ili sklanjanjem dece sa opasnih mesta

c) radite na problemu, a ne na osobi – nikada nemojte kriviti člana porodice za to što je izbila kriza. Kada ste ljuti na dete možete biti u jakom iskušenju da ga okrivite ili kritikujete, ali kada vam to pređe u naviku, dete nauči da krije stvari od vas. Umesto da ga izazivate da vas laže, bolje bi bilo da rešite problem

d) zatvorite niz – kada nastupi kriza članivi porodice često okrivljuju jedno drugo zbog te krize. Morate rešiti da vaša veza opstane iznad i izvan okrivljivanja i ličnih napada. Ako članovi porodice nisu u stanju da se okrenu jedni drugima, kriza će poljuljati ili srušiti porodičnu zajednicu

e) nađite smisao vaše patnje – ne dozvolite sebi da budete demoralisani bez razloga. Trebalo bi da bolu koji ste osetili pridate i neko značenje. Ako se neka nezgoda desi vašem detetu, mogli biste da naučite nešto iz tog događaja i da mnogo efektivnije zaštitite vaše dete u budućnosti. Možete kroz neku društvenu aktivnost da date smisao vašoj patnji.

* Upitnik o disciplini

Želite li da znate koliko ste dobri roditelji vašoj deci? Odgovorite na sledeća pitanja

1. moje dete može da predvidi koje su posledice njegovog ponašanja sa velikim stepenom tačnosti?

2. moja deca znaju da je potrebno da urade neke stvari koje ne žele da bi dobili ono što žele?

3. moj partner i ja smo slobodni u postavljanju pravila i disciplinskih mera?

4. ja prilagođvam svoju komunikaciju svom detetu i pričam na nivou koji ono može da razume, uzimajući u obzir njegove godine?

5. ja sam prijateljski nastrojen prema svojoj deci, ali sam im i autoritet u životu?

6. biram nagrade i kazne u odnosu na ono što moje dete uradi?

7. nagrađujem svoje dete kada se lepo ponaša?

8. ne nabacujem krivicu svojoj deci?

9. pazim da svoje dete ne preopteretim pravilima?

10. sprovodim disciplinu bez ljutnje i besa?

Rezultati: ako ste odgovorili sa NE na bilo koje pitanje, trebalo bi da poradite da biste efektivnije vaspitali vaše dete.

Savet:

* Izbegnite česte roditeljske greške

* Nemojte koristiti disciplinske mere koje je vaše dete preraslo.

* Česte roditeljske greške: obuzetost besom, neslaganje oko pravila, tretiranje dece kao malih odraslih , potkupljivanje dece, nezdrava pohvala, nekonzistentna disciplina, neprikladne kazne.

1. obuzetost besom – ako vičete na decu, mogu vam odgovoriti vikanjem. Deca mnogo bolje reaguju na miran razgovor

2. neslaganje oko pravila – roditelji ne smeju da pregovaraju oko pravila pred decom, već treba da se slažu. U suprotnom će deca naučiti kako da eskiviraju pravila

3. tretiranje dece kao malih odraslih – treba čuti i razumeti decu, ali ne treba im dozvoliti da imaju jednaka prava kao i roditelji. Ipak je u pitanju roditeljstvo, a ne demokratija

4. izbegnite mito – to je nezdrav oblik motivisanja dece

5. nezdrava pohvala – samo prava, uvremenjena pohvala pomeže deci da izgrade samopoštovanje ali, ako se deca pohvaljuju previše i bez osnova, ona se mogu osetiti neadekvatno kada ne dobiju pohvalu

6. nekonzistentna disciplina – treba sprovoditi dosledne disciplinske mere kako bi deca znala koje su posledice za koje ponašanje

7. neprikladne kazne – kazna treba da bude logičan i prirodan čin kao posledica određenog nepoželjnog ponašanja. Ako kazna nije fer, vi gubite priliku da učite decu kroz disciplinske mere, jer će vaše dete biti fokusirano na kaznu, a ne na učenje.

* Disciplinske tehnike u skladu sa uzrastom vaše dece

1. pozitivno pojačanje – fokusirajte se na dobro umesto na loše ponašanje (od rođenja do 3 godine)

2. preusmeravanje – usmeravanje na pozitivno ponašanje ( od rođenja do 3 godine)

3. verbalne instrukcije – objašnjenja – koristiti kad želite da pomognete detetu da razvije dobar način procenjivanja i suđenja (od 18 meseci)

4. tajm aut – fizički uklonite dete od problematične situacije. Možete ga poslati u ćošak. Ali ovo ne sme trajati duže od 5 minuta. Koristi se kod mlađe dece, uzrasta od 4-12 godina.

5. kažnjavanje – tehnika je dobra za školsku decu. Kažnjavanje se može sprovoditi tako što ćete detetu zabraniti izlazak napolje ili neku aktivnost koja mu je draga, na neko određeno vreme ( od 13 do 16 godina).

6. uskratite privilegije – privilegije treba da se zarade, ako dete ne zaradi, uskratite mu je. Ova tehnika se ne sme koristiti često, da bi bila efikasna ( od 13 do 16 godina).

7. Ustanovljavanje pravila – postavite jasna pravila, postarajte se da ih dete razume ali i da budu razumna. Trudite sa da budete dosledni.

PRILAGODJAVANJE RODITELJSTVU

Kada dobijete dete, vaš život se menja. To može biti stresno. Dajemo nekoliko predloga i saveta koji će vam pomoći da lagodno preživite tranziciju i da budete dobar roditelj:

Biti roditelj je životna odluka – možda ste otporni na promene koje zahteva roditeljstvo. Prihvatite izazov umesto da budete otporni na njega

Preispitajte prioritete – više niste samo vi u pitanju. Vi kao roditelj imate moćnu ulogu u životu vašeg deteta. Napravite životnu odluku da će vaše dete imati roditelja koji je uključen u njegov život

Važno je da deta ima oba roditelja – Svaki od roditelja igra bitnu ulogu u detetovom odrastanju. Mada je majka primarni roditelj u detetovom životu, otac treba da proširi vidike svom detetu. Samo prisustvo oca je manje bitno od prirode odnosa koji stvori sa decom. Kada je otac vidljiv i negujuć roditelj svojoj deci, deca postaju emocionalno i socijalno prilagođenija, lakše se nose sa stresom i adaptivnije se ponašaju, na bolji način se suočavaju sa problemima, imaju uspešnije i dugotrajnije veze i uspešnija su u radu

Najmoćniji model deci je roditelj istog pola – neophodno je da roditelj istog pola pozitivno i intenzivno učestvuje u životu svog deteta. Detetova ličnost je velikim delom formirana do oko pete godine. Rane godine su kritične, i tada roditelj istog pola predstvalja model ponašanja i poistovećenja svom detetu. Dete čak usvaja i intonaciju govora poput svog roditelja. Oba roditelja utiču na dete, ali roditelj istog pola je najodgovorniji za to da li će se dete osetiti prihvaćeno ili neće.

Život je sačinjen od izbora – sve pozajmice moramo da vratimo. Svaki izbor ima svoju cenu. Ako izaberete da vam dom bude prioritetan, možda ćete morati da žrtvujete profesionalni ili društveni život. Isto tako, ako provedete mnogo vremena radeći, vaša porodice može da pati. Deca traže pažnju. Ako vođenje računa o vašem domu znači da ne možete da radite 70 sati nedeljno, mogli biste da razmislite o tome šta je prioritet.

Ne unosite prošlost u sadašnji život – koliko god bolna vaša prošlost bila, ne unosite je u sadašnji život. Izlečite stare rane ili ćete ugrožiti vašu sadašnjost.

Napravite emocionalnu zalihu – ljudi su kao računi u banci. Ako se stalno povlačite, doći će do emocionalnog bankrota. Ne možete da date ono što nemate. Ako niste emocionalno dostupni vašem detetu, vi ga varate. Ako povedete računa o samom sebi, pružićete mnogo i detetu.

Deca su ogledalo onog čemu su izložena – ako su deca izložena stresu, tenziji, frustraciji, besu, ona će oponašati to što su videla. Deca manifestuju ono što iskuse.

Neka vam bude prioritet da negujete vašu bračnu vezu– ostavite decu sa dadiljom i provedite veče zajedno. Najlepši poklon koji deca mogu da prime je negovanje vaše bračne veze.

Rasteretite se – vođenje brige o detetu je dužnost kao i svaka druga. Na isti način može biti i iscrpljujuća. Ako osetite da je vaš supružnih frustriran, umoran ili pod stresom, preuzmite čuvanje dece na sebe i dajte mu/joj slobodan dan.

* Saveti za roditelje sa problematičnom decom

Normalno je da tinejdžeri žele da budu nezavisni, ali nije tipično da odlaze do krajnosti opasnosti. Ako vaš tinejdžer stvara samo-destruktivne situacije, trebalo bi da intervenišete. Nikako ne bi trebalo da čekate da vaše dete uđe u opasnu situaciju, pa tek tada da intervenišete. Nudimo vam objašnjenja i smernice za intervenisanje:

1. identifikujte uzrok – poznato je da tenejdžeri vole da istražuju nove stvari, ali oni ne prave velike obrte u životu iz čista mira. Ako primetite drastične promene u njihovom ponašanju, za to postoji razlog. To mora biti uzročno – posledična situacija. Vi, kao roditelj, imate odgovornost da otkrijete šta se krije iza promene vašeg tinejdžera. To bi mogao biti neki skorašnji događaj, mada i nešto sa dubokim korenima.

2. osvrnite se na prošlost – negativni događaji koji su se desili u prvim godinama života, pomažu formiranje ličnosti deteta. Vremenom deca postaju tinejdžeri koji žive sa nekadašnjim bolom. Vaše dete može osetiti tugu ili bes, ali dok je malo njemu nedostaje sposobnost da izađe na kraj sa tim osećanjima. U pubertetu ono zna kako da izrazi te emocije. Ali sada to može biti opasno i nositi sa sobom posledice.

3. slušajte i pričajte – u današnje vreme tinejdžeri imaju više prilika da donesu pogrešne odluke nego što je to bilo nekad. Ovo je razlog više da budete pouzdana i pozitivna osoba u životu vašeg deteta. Slušajte ga i oduprite se potrebi da sudite ili savetujete. Ponekad to samo odmaže. Iako tinejdžeri to teška srca priznaju, oni traže odobravanje, ljubav i utočište u svojim roditeljima. Ako se ne osete vredno, voljeno i shvaćeno kod svoje kuće, oni će potražiti drugo mesto na kom će zadovoljiti potrebu za pripadanjem, koja im je preko potrebna

4. ponašajte se kao roditelj – posebno ako je vaš tinejdžer već na stranputici. Topao odnos je idealan, ali ponekad morate uraditi i stvari koje vaša deca neće razumeti. Zapamtite: vi ste roditelj, ne drug. Vaša odgovornost je da osigurate dobrobit i sigurnost vašeg deteta. Kada se umešate u opasnu situaciju u koju je upalo vaše dete, ono vas neće zbog toga voleti, ali će to spasiti njegov život. Nemojte povlađivati. Uradite ono što je najbolje za vaše dete.

* Akcioni plan izbegavanja svađe pred decom

Kada jednom odlučite da se ne svađate pred decom, koristite ovu strategiju da biste se držali plana:

1. okrenite se i odšetajte negde ako mislite da ćete se namučiti boreći se protiv poriva za svađom. Odlučite da se nećete uzbuđivati. Shvatite da , ako ostanete u situaciji koja prerasta u svađu, time napadate svoje dete dozvoljavajući da vaša svađa uništava njegov duševni mir

2. kada odete, napišite na parčetu papira sve vaše misli i osećanja, tako da te papire kasnije vi i vaš suprug/a razmenite i prodiskutujete, kada deca nisu u okolini

3. zatim recite vašem detetu bar tri razloga iz kojih mislite da je ono posebno. Sto pozitivnih reči je potrebno da izbriše jedno negativnu

4. dogovorite sa suprugom vizuelni znak koji bi oglašavao da je svađa na pomolu i da je «vreme za odlazak u krevet»

5. ako ste odlučili da prodiskutujete, uradite to na privatnom mestu. Dogovarajte se sa vašim partnerom na blizak i ličan način. Ovo vam olakšava da komunicirate, dok sputava svađu

6. izbacite iz vašeg rečnika reč «bes». Zamenite ovu reč onim što se nalazi u njenoj suštini, kao što je na primer strah, povređenost ili frustracija

7. izrazite svoje potrebe vašem partneru. On-ona možda još uvek nije upućen-a u te potrebe. Opišite ono što vam treba, obimno i iscrpno. Ostanite mirni

8. rešite problem saradnjom, a ne takmičenjem. Smirite se dok ne nađete rešenje problema

9. podelite mirne trenutke da biste učvrstili vašu povezanost i rešenost po pitanju odluka koje ste doneli. To bi mogao biti tih jednominutni zagrljaj ili jednominutni obostrani pogled.

Autor: Renata Senić, REBT savetnik

Izvor: Danas

Nakon rođenja, grupe matičnih ćelija, koje su se nalazile u krvi pupčane vrpce, počinju da se menjaju. Zato je porođaj prilika koja se pruža samo jednom u životu, da se prikupe te neponovljive ćelije i sačuvaju za eventualnu buduću upotrebu.

O kompletnoj proceduri uzimanja i slanja matičnih ćelija u centralnu laboratoriju u Belgiju, za portal Yumama, govorili su dr sci med. Mima Fazlagić, ginekolog-akušer, naučni saradnik kompanije Cryo-Save i Spasoje Sredanović iz LIFE R.F. doo Beograd (ekskluzivni autorizovani partner kompanije Cryo-Save za Srbiju).

Roditelji koji odluče da sačuvaju matične ćelije svog deteta, posle kompletnog upoznavanja i dobijanja odgovora na sva pitanja u LIFE R.F. doo, potpisuju ugovor. Neposredno pred porođaj dobijaju set za skupljanje krvi, koji omogućava lekaru da sakupi krv iz pupčanika. Da bi se osiguralo uspešno deponovanje uzorka matičnih ćelija, veoma je važno pridržavati se procedure uzimanja i čuvanja uzorka.

Procedura uzimanja matičnih ćelija:

- odmah nakon porođaja, potrebno je klemovati pupčanu vrpcu, na uobičajeni način. Potrebno je to učiniti što brže, kako bi uzorak imao veći broj matičnih ćelija.

- pupčanu vrpcu preseći između dve štipaljke, a bebu skloniti iz sterilne sredine.

- potrebno je sterilisati pupčanu vrpcu na mestu na kome se ubada igla. Mesto uboda treba da bude nekoliko centimetara iznad štipaljke (kleme). Igla mora da bude povezana sa CPD sterilnom kesom za krv.

- ukoliko je moguće, potrebno je potpuno napuniti kesu (ona može da primi oko 250 mililitara ili 300 grama krvi), vodeći računa da minimum krvi u kesi mora da bude 80 mililitara (35 mililitara je CPD anti koagulant). Kada se završi postupak, potrebno je istisnuti preostalu krv iz creva u kesu.

- na crevu, pre isecanja igle, potrebno je vezati najmanje dva sigurnosna čvora, kako bi se sprečilo curenje tokom transporta. Iglu treba obavezno iseći i odvojiti od kese.

- kesu je nekoliko puta potrebno okrenuti gore-dole, kako bi se pomešala krv i CPD antikoagulant. Potom se stavlja u priloženu kesu, koja sprečava sekundarno curenje, a koja se nalazi u kompletu (ova kesa ima znak ´biohazard´). Potrebno je istisnuti vazduh iz kese pre nego što se pristupi njenom zatvaranju. Iz sigurnosnih razloga, kao i da bi roditelji bili sigurni da se matične ćelije njihovog deteta čuvaju zasebno, one će biti identifikovane pomoću jedinstvenog bar koda. Roditelji dobijaju odgovarajući sertifikat sa identičnim bar kodom.

- ovako upakovan uzorak se polaže u stiroporsku kutiju, i to tako što se na njeno dno stavlja jedno jastuče sa plavim gelom, na njega se stavlja kesa sa uzorkom, a preko kese je potrebno staviti drugo jastuče sa plavim gelom.

- stiroporska kutija se potom zatvara sopstvenim poklopcem i vraća u originalnu kartonsku kutiju. Ovako spreman komplet se predaje kuriru ili roditelju deteta (ocu).

- krv iz pupčane vrpce do momenta predaje kuriru mora da se čuva isključivo na sobnoj temperaturi. Uzorok se nipošto ne stavlja u frižider ili friz.

Cena – 1.800 evra

Ubrzo nakon porođaja, krv iz pupčanika preuzima ovlašćena međunarodna kurirska služba, ili je do Beograda donosi otac deteta, a potom se u najkraćem roku prosleđuje u centralnu laboratoriju u Belgiju.

Evropski lider među privatnim – porodičnim bankama matičnih ćelija, jeste belgijsko-holandska kompanija Cryo-Save. U ovoj banci se čuva preko 115.000 uzoraka matičnih ćelija iz celog sveta.

Tokom ispitivanja i pripreme, matične ćelije se skladište po savremenoj tehnologiji i određuje se njihova količina i kvalitet. Zatim se dele u dva suda i zamrzavaju na temperaturi nižoj od minus 180 stepeni, u gasovitoj fazi tečnog azota – na dve fizički odvojene lokacije, zbog dodatne bezbednosti. To se zove krioprezervacija.

Lepo je znati da i u Srbiji postoji ovakva mogućnost. A na vama je da odlučite da li želite, odnosno da li imate mogućnost da iskoristite trenutak rođenja vašeg deteta i sačuvate njegove matične ćelije – kao zalog za njegovo zdravlje u budućnosti. Naravno, sa željom da nikada ne budu potrebne.

Uzimanje i čuvanje krvi iz pupčanika nije pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pa troškove te procedure snose roditelji. Ukupni troškovi – koji obuhvataju transport, obradu, zamrzavanje i čuvanje matičnih ćelija, i to prvih 20 godina, kao i eventualnu dostavu u slučaju potrebe, iznose oko 1.800 evra.

Raspolaganje matičnim ćelijama je do punoletstva deteta u rukama roditelja, a nakon toga sva prava prelaze na dete čije su ćelije deponovane – pa ono može da odluči da li će nastaviti sa čuvanjem ili će da raskine ugovor.

Izvor: Yumama

Iako je kod nas banka matičnih ćelija u povoju, u svetu se primenjuje čak četiri decenije. Prva transplantacija matičnih ćelija izdvojenih iz krvi pupčane vrpce izvršena je 1970. godine u Americi, gde je do danas upotreba matičnih najzastupljenija. Dok je Japan je prva zemlja u kojoj je 2004. godine bilo više transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika nego iz kostne srži. Prema najnovijim podacima 2008. godine u čitavom svetu 10.000 pacijenata je tretirano matičnim ćelijama iz krvi pupčanika.

Prekretnica istraživanja uz podršku NASE

Prekretnica u razvoju medicinskih istraživanja matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce dogodila se je 2005. godine, kada su Profesor McGuckin i Dr Forraz dokazali su postojanje pluripotentnih ćelija iz krvi pupčane vrpce. One imaju sposobnost da se razvijaju u ćelije drugih tkiva. To je bio značajan napredak za dalja istraživanja. Zatim je objavljen drugi važan rezultat istraživanja da je stvorena trodimenzionalna mini-jetru iz ćelija krvi pupčanika. Mada se ćelije u ljudskom telu razvijaju u tri dimenzije, to je veoma teško izvesti u laboratorijskim uslovima. Rezultat je postignut zahvaljujući podršci američke svemirske agencije (NASA) koja je obezbedila bioreaktor koji je pomogao u stvaranju tkiva. Takođe, tim Profesora McGuckin-a je objavio rad koji dokazuje mogućnost proizvodnje insulina iz matičnih ćelija, što je važan korak u istraživanju dijabetesa.

Sve više banaka matičnih ćelija

Kako se o metodi uzimanja i čuvanja matičnih ćelija iz pupčanika relativno malo zna u našoj zemlji, potražili smo odgvore na mnoga pitanja od naučnog saradnika Cryo-Save u Srbiji Dr. sci. med Mime Fazlagić, ginekologa-akušera. Ona za naš portal otkriva da se u poslednjoj deceniji, u svetu formira sve više banaka matičnih ćelija, javnih i privatnih. Sve više roditelja u svetu se odlučuje da sačuva matične ćelije iz krvi pupčane vrpce svojih novorođenčadi.

Građani Srbije mogu da deponuju svoje matične ćelje u Cryo-Save iz Belgije koji ima svoja predstavništva i zastupništva u 37 zemalja Evrope, Azije i Afrike. Ova belgijsko-holandska kompanija predstavlja evropskog lidera među privatnim-porodičnim bankama matičnih ćelija. Centralna laboratorija nalazi se u Belgiji,a u banci se čuva preko 100.000 uzoraka iz celog sveta.

Uzorci matičnih ćelija se čuvaju, iz sigurnosnih razloga, na dve lokacije, u Belgiji i Holandiji.

Prvi ugovor roditelji potpisuju na period od 20 godina, sa mogućnošću produženja trajanja. Raspolaganje matičnim ćelijama, do punoletstva deteta je u rukama roditelja, a nakon toga sva prava prelaze na dete čije su ćelije deponovane . Ugovorom je obuhvaćena i eventualna dostava u roku od 48 sati, na pismeni zahtev lekara koji bi vršio terapiju uz isključivu saglasnost roditelja potpisnika ugovora.

Srbija na dnu lesvice uzetih uzoraka

Ipak, za naše građane je korišćenje Cryo-Save banke matičnih ćelija moguće je tek od pre par godina, pa se Srbija po broju uzetih uzoraka nalazi pri dnu lestvice. Ostavljeno je oko 300 uzoraka za proteklih 3 godine, ali s obzirom na relativnu skorost dostupnosti ovog servisa i sve veće interesovanje za ovu proceduru, očekuje se da će ovaj broj porasti. U procesu lečenja do sada je uspešno upotrebljeno sedam uzoraka matičnih ćelija čuvanih u Cryo-Save-u, a još četiri se nalazi u fazi pripreme i ispitivanja pred upotrebu, kaže naša sagovornica. Za razliku od Srbije, u razvijenim zemljama Nemačkoj, Španiji, Italiji raste broje bankiranih uzoraka. Interesntno je i da su Grčka, Slovenija, Mađarska i Bugarska vodeće po broju ostavljenih uzoraka u odnosu na broj stanovnika.

Pomažu u lečenju oko 75 bolesti

Činjenice o matičnim ćelijama su naučnicima odavno poznate, ali se tek poslednjih decenija one koriste za raznovrsne tretmane i lečenja. Ovaj napredak medicine je omogućen razvojem tehnologija za bezbedne procese izdvajanja, zamrzavanja, odmrzavanja i aplikacija. Razvila čitava medicinska grana koja koristi matične ćelije za terapiju raznih bolesti-regenerativna medicina i smatra se da upravo ona predstavlja budućnost medicina 21 veka. Danas se već oko 75 raznih bolesti tretira matičnim ćelijama izdvojenim iz krvi pupčane vrpce. Tretiraju se bolesti krvi (leukemije), imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboličke bolesti. Neke od ovih bolest se mogu izlečiti matičnim ćelijama, a kod drugih se može poboljšati stanje pacijenta tretmanom matičnim ćelijama. Iz matičnih ćelija se mogu stvoriti tkiva jetre, pankreasa, krvnih sudova, rožnjače. Trenutno se u čitavom svetu intenzivno radi na razvoju kliničke aplikacije ovako stvorenih ćelija.

Funkcija matičnih ćelija

Matične ćelije su osnovne ćelije ljudskog organizma od kojih razvojem nastaju sva tkiva u organizmu: neuroni, krvni mišić, krvna zrnca. Imaju mogućnost i potencijal da se transformišu u određena tkiva tokom čitavog života. U našem organizmu čine rezervu za obnavljanje oštećenih tkiva. To su bazne ćelije koje se nalaze u početnom stadijumu razvoja embriona i predstavljaju multipotentne, osnovne ćelije iz kojih se u toku razvoja ljudskog organizma formiraju sve vrste ćelija. I posle rođenja u organizmu se nastavlja stvaranje matičnih ćelija, koje služe za obnovu oštećenih tkiva u toku života, i to su adultne (odrasle) matične ćelije.

Odakle se sve matične ćelije uzimaju?

Matične ćelije u ljudskom organizmu postoje od embrionalnog razvoja pa do kraja života u različitim tkivima ljudi. Mogu sedobiti iz krvi posteljice i pupčanika, kostne srži i periferne krvi. Kod odraslih ljudi najveća je koncentracija u koštanoj srži i krvi. Uzimanje matičnih ćelija iz koštane srži je veoma bolan i mukotrpan proces. U nekim slučajevima je čak potrebno više od 300 puta ubosti bedrenu kost radi uzimanja. Zbog svega toga, u poslednjih 15 godina u svetu je počelo čuvanje sopstvenih matičnih ćelija uzetih iz krvi pupčanika posle rođenja deteta. Te ćelije su izuzetno mlade i vitalne, a postupak njihovog prikupljanja je potpuno bezopasan i bezbolan. Uzorak krvi se uzima iz pupčanika po odvajanju deteta od majke posle samog porođaja. Iz ovog uzorka se izoluju matične ćelije, koje se nakon toga zamrzavaju na -196˚C u gasovitoj fazi tečnog azota, a postupak se naziva krioprezervacija. Ovako sačuvane matične ćelije mogu da traju neograničeno i što je veoma važno- ne stare, ističe Fazlagić.

Ćelije prikuplja akušer na porođaju

Precudura uzimanja matičnih ćelija iz pupčanika nije složena, nastvalja dr Mima Fazlagić. Roditelji koji se odluče na ovu proceduru, nekoliko nedelja pred termin porođaja, dobiju set za uzimanje i transport uzorka krvi iz pupčanika, koji porodilja nosi sa sobom na porođaj. Postupak uzimanja uzorka krvi za matične ćelije sprovodi akušer neposredno posle porođaja, odnosno odvajanja i odnošenja novorođenčeta. Uzorak se uzima iz dela pupčanika koji ostaje pri posteljici u specijalnu kesu koja je deo seta. Procedura je kratkotrajna, od 1 do2 minuta i bezbolna za majku i bebu. Ovako prikupljena krv se obezbeđuje i smešta u transportnu kutiju. Uzorak se do obrade čuva isključivo na sobnoj temperaturi (15-25˚C). Rezultati o uspešnosti procedure mogu se znati tek posle obrade u laboratoriji. Statistički, ova procedura je uspešna u 95% slučajeva.

Za lečenje cela porodica može da koristi matične ćelije davaoca

Matične ćelije iz pupčane vrpce koje se ostavljaju posle rođenja su ćelije novorođenčeta. Ukoliko se primenjuju za terapiju kod tog deteta (autologno) one su u potpunosti podudarne. Velika je verovatnoća da su primenljive i kod druge osobe (alogeno), prvo za rođene braću ili sestre, ali i roditelji. U svakom slučaju, kod alogeničnih transplatancija, mora se prethodno izvršiti provera podudarnosti davaoca i primaoca (tipizacija).

Gde se u Srbiji uzimaju matične ćelije?

Od septembra 2008. u Srbiji procedura uzimanja matičnih ćelija se obavlja u skladu sa instrukci jom o uzimanju i transportu krvi iz pupčanika koju je izdalo Ministarstvo zdravlja Srbije. Prema ovoj instrukciji, zdravstvene ustanove, odnosno porodilišta, u kojima se uzimaju uzorci krvi iz pupčanika moraju imati dozvolu ministarstva zdravlja. Do sada su ove dozvole dobila porodilišta Narodni front, KC Srbije, KC Vojvodine, KBC Zvezdara i ZC Smederevo, Smederevska Pala nka, Sremska Mitrovica, Jagodina, a još nekoliko iz cele Srbije je u postupku dobijanja. Pored toga, osnovni podaci o budućim roditeljima se dostavljaju Ministarstvu zdravlja radi dobijanja potrebnih saglasnosti. Ugovore sa bankom potpisuju oba buduća roditelja ili bar buduća majka. Ujedno, potrebna je i saglasnost Ministarstva i za slanje uzorka krvi u banku inostranstvu, objašnjava dr. Fazlagić.

Izvor: Lepota i zdravlje

Naravno, postoje i parovi koji posle dugog braka shvate da imaju problem i da ne znaju kako da ga reše. Nekad je razvod zaista najbolje rešenje, a nekad je ipak potrebno da se koncentrišete na sve što vas muči i poslušate savete stručnjaka za spasavanje braka.

Nedostatak bliskosti

Partneri veoma često kao razlog za razvod navode udaljavanje u međusobnom odnosu. Obično se u brak ulazi sa puno ljubavi, ali ukoliko se tokom vremena ne ulaže u njega i ne razgovara o tome kako da se unapredi, veza počne da stagnira, a partneri se udaljavaju. Komunikacija je i ovde veoma važna jer se bliskost ostvaruje upravo na taj način.

Žene najčešće prve primete udaljavanje. Obično se to događa posle rođenja deteta. Žena se posveti bebi, a muškarac se oseća zapostavljenim. On se tada više angažuje u poslu ili vanporodičnim aktivnostima, a žena sve više oseća njegovo odsustvo.

SAVET: važno je da razgovarate sa partnerom čim primetite prve znake udaljavanja. Preporučuje se da se otac ravnopravno uključi u brigu o detetu i da tako razvija odnos sa njim od samog početka. Treba zajedno da kupate bebu, da je hranite i idete u šetnju. Zajednička aktivnost će vas povezati. Bićete rasterećeniji, a umor vas neće savladati baš svake večeri. Moći ćete da se posvetite jedno drugom, da angažujete povremeno nekoga da vam pričuva bebu dok ste zajedno u pozorištu, na koncertu ili sa prijateljima.

Ne tolerišite nasilje

Različiti oblici nasilja su razlozi za prekid braka, a najčešće je reč o alkoholizmu. Obično prođe od 10 do 15 godina pre nego što se žene odluče na razvod. Na početku ne prepoznaju nasilje. To su: uvrede, pretnje, ucene i fizičko maltretiranje.

Partner je posle toga moli da mu oprosti, navodi da se to neće više ponoviti, a žena veruje da će on to prevazići. Međutim, nasilje se ponavlja, zbog čega se žena vremenom sve više izoluje od okoline – porodice i prijatelja. Nije retkost da postane i ekonomski zavisna, pa je samim tim sve više usredsređena na partnera. Gubi samopouzdanje i zato se teško odlučuje na razvod, a problem je svakim danom sve veći.

SAVET: žena na samom početku treba da prepozna nasilje jer omalovažavanje, vređanje ili šamar nisu slučajni. Odmah bi trebalo da zatraži pomoć institucija kao što su Savetovalište za brak i porodicu, Centar za socijalni rad ako ima dete ili Autonomni ženski centar.

Loša komunikacija

Komunikacija je pokazatelj problema u partnerskom odnosu. Parovi često nisu spremni da razgovaraju o različitim očekivanjima u braku. Svađaju se zbog trivijalnosti, a to je najčešće paravan za važne stvari o kojima se ćuti. Da li su se nadali ravnopravnim odnosima ili da će jedno od njih da bude dominantno? Šta je to što uopšte očekuju jedno od drugog? O tome se teško otvoreno priča, a to je suština odnosa.

SAVET: komunikacija se usavršava i uči. Postoji način kako se saopštava partneru da sa nečim imamo problem. Evo na šta treba da obratite pažnju: tokom razgovora bi trebalo i da čujemo šta nam partner govori, a ne samo da se naizmenično napadamo. Treba da znate da se svađate.

Važno je da ne vređamo, odnosno da ne ponižavamo partnera. Na primer, umesto rečenice: „Ti si lenčuga“, trebalo bi da kažete: „Ne dopada mi se da samo ja sređujem i sklanjam tvoje stvari.“ Budite otvoreni i razgovarajte bez straha o onome što vam se ne dopada u odnosu.

Nije dobro da se vraćate tokom rasprave u prošlost i prisećate se starih sukoba. Razmišljajte o sadašnjosti. Izbegavajte dvosmislene poruke. Jasno recite ono što mislite. Ne zaboravite na poštovanje, bitno je uvažavanje osobe sa kojom živimo.

Osobe koje bi tako nešto uradile, rizikuju kaznu zatvora do deset godina, a ustanova u kojoj bi se medicinska procedura sprovela, novčanu kaznu i do milion dinara.

“Tražim ženu koja ima želju da bude surogat majka. Nekoga ko ima dovoljnu širinu da to uradi”, samo je neki od natpisa na jednom od brojnih foruma posvećenih surogat majčinstvu.

Naime, posebnim medicinskim postupkom koji nije komplikovan, omogućava se ženama koje same ne mogu da rode, da svoju oplođenu ćeliju razviju u telu “iznajmljene majke”. Surogat majka nema nikakvu genetsku vezu sa detetom koje nosi. Načelnik odeljenja za vantelesnu oplodnju Narodni front Eliana Garaleić kaže da je genetski definisan plod onog trenutka kada se napravi embrion u laboratoriji, a onda se taj embrion ubaci u matericu neke druge žene i više nikako genetski ne može da se promeni.

Zakon zabranjuje surogat majčinstvo

U Srbiji zakon ne dozvoljava postojanje surogat majki, rađanje dece za novac, ili kao uslugu bliskim rođacima.

Odgovorno lice i ustanova koja bi bila umešana u ovaj proces, platili bi kaznu i do milion dinara, a direktni akteri, odnosno majka, otac i surogat majka, mogli bi da dobiju kaznu od tri do deset godina zatvora.

Zamenik predsednika Odbora za zdravlje i porodicu Narodne Skupštine Republike Srbije Simo Vuković kaže da surogat materinstvo otvara pored etičkih pitanja i niz pravnih pitanja.

“Otvara se niz pitanja u smislu odnosa majka – dete, uopšte materinstvu i ne podrazumeva samo izmenu zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, već čitav niz zakona koji se moraju promeniti”, kaže Vuković.

Pravoslavna crkva: To je moralna dilema

Za Pravoslavnu crkvu suorogat majka je, pored pravne, i velika moralna dilema. Paroh crkve Svetog Save Miodrag Popović kaže da su deca i porod dar Božiji, a ne nečije pravo.

“Pravo podrazumeva da neko može da usvoji dete, što crkva blagosilja, ali pravo nečije je i da otme nečije dete, da ga kupi ili da iznajmi nekog da dete rodi. Crkva je svakako protiv tih stvari kao što je kupovina, prodaja, kao što je surogat majka”, rekao j

Rađanje po ugovoru

U zemljama u kojima zakon dozvoljava program surogat majke sastavljaju se ugovori između “naručioca” i žene koja “iznajmljuje” svoju matericu.

Sve više parova iz Srbije, koji ne mogu da dobiju potomstvo, traže rešenje u inostranstvu. Da bi dete i zvanično bilo njihovo kad se vrate u Srbiju, moraće da prođu proces usvajanja u zemlji u kojoj su ušli u program surogat majke. Čitav postupak može da košta i nekoliko desetina hiljada evra.

Holandija, Velika Britanija, Kanada, Rusija, Češka i Ukrajina dozvoljavaju ovaj način rađanja deteta, dok Hrvatska, Slovenija, Nemačka i Austrija ne.

U Indiji, žene pristaju da “iznajme” matericu i za 5.000 dolara. Mnoga poznata lica poput Sare Džesike Parker, Eltona Džona, Nikol Kidman, zahvaljujući iznajmljenoj majci inkubatoru, postali su roditelji.

Izvor: Glas Javnosti

]]> http://www.roditeljinfo.com/2011-02-u-srbiji-je-zabranjeno-surogat-majcinstvo.html/feed 0 http://www.roditeljinfo.com/2011-02-skolski-cas-sa-lanetom-gutovicem.html http://www.roditeljinfo.com/2011-02-skolski-cas-sa-lanetom-gutovicem.html#comments Wed, 09 Feb 2011 15:45:48 +0000 admin http://www.roditeljinfo.com/?p=939 BEOGRAD – Program Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu od danas će biti obogaćen još jednim ciklusom pod nazivom “Školski čas”, koji je namenjen prevashodno deci i mladima.

Program je, kako je rečeno u nacionalnom teatru, osmišljen kao druženje dece i svih zainteresovanih sa glumcima, a prvi domaćin biće prvak Narodnog pozorišta Milan Lane Gutović.

Predviđeno je da program traje koliko i jedan školski čas – 45 minuta, a posetioci će imati priliku da, u razgovoru sa pozorišnim stvaraocima, saznaju sve o glumi, ulogama, načinu rada u teatru, karijeri domaćina.

Gosti mogu postavljati pitanja domaćinu “Školskog časa”, fotografisati se sa njim, ili dobiti fotografiju sa njegovim potpisom.

Planirano je da druženje sa glumcima u formi interaktivnog programa bude jednom mesečno, ali to će zavisiti od interesovanja publike.

Pored “Školskog časa”, u Muzeju Narodnog pozorišta održavaju se i tematski ciklusi “Susreti”, “Sećanja”, “Promocije” i “Koncerti”, koji su sastavni deo redovne mesečne ponude te institucije.

Ulaz na sve navedene programe je slobodan.

Umesto da u braku delujete i reagujete nagonski i instinktivno, probajte biti racionalni i gledajte na brak kao na posao, odnosno ugovor. Zvuči vam previše proračunato? Možda i jeste, ali vredi probati ako će spasiti brak.

Podela posla i zaduženja
Podela posla prvi je zadatak s kojim se susreću kompanije ukoliko žele nešto postići. Ovde ne mislimo na podelu posla pola-pola, jer ćete se pretvoriti u dva lovca koji vrebaju jedno na drugo i broje ko je i koliko puta izeo smeće. Britanski ekonomista David Ricardo kaže kako nije učinkovito preuzimati svaki zadatak, nego samo onaj u kojem ste uspešni i dobro ga odrađujete. Odlučite u kojem delu kućnih poslova ćete se specijalizovati i vrednujte svaki posao. Recimo, briga o pranju i peglanju rublja jednaka je čuvanju deteta svaki drugi dan. Jedino tako se nećete osećati iskorišćeno i prevareno.

Kako podneti poraz
Ekonomska istraživanja pokazala su da agenti nekretninama kontinuirano svoje parcele i kuće ocenjuju vrednijima nego one ostalih agenata. Niko ne želi gubiti i doživljavati poraz, stoga svoja uverenja i argumente uvek smatramo boljima. U braku pak pre nego počnete svađu i terati svoju pravdu sačekajte 24 sata. Devet od deset svađa verovatno se neće ni dogoditi. Napišite popis stvari koje su dobre u vašem životu i uporedite ih s onim što ste imali. Možda ste iza sebe ostavili puno malih užitaka, no sad vas uveseljavaju sigurno neke nove stvari koje će ih nadoknaditi.

Seks košta puno – kako ga imati više
Izraz koji zastrašuje jeste da nešto košta puno. Seks košta puno. Stoji 15 minuta vašeg vremena koje možete provesti spavajući, pregledavajući e-mail, čitajući knjigu pre spavanja. Zamislite situaciju u kojoj vaš partner želi seks, a vi baš niste raspoloženi i odbijete ga. Po ekonomskim pravilima doneli ste lošu odluku. Vredi li 15 minuta čitanja knjige pre spavanja kao jedan orgazam, sreća vašeg partnera, kao vaša bliskost?

Planirajte dugoročno
U ekonomiji ima odluka koji se donose danas, a posledice će se videti dugoročno. Brak je obaveza na duge staze, no jednom kad smo unutra teško ga je sagledati i objektivno donositi važne odluke. Važnije nam je zadovoljstvo danas nego ulaganje u budućnost. Izlazak se čini kao dobra stvar koju možete učiniti večeras, no ostavljanje partnerke s malim detetom dok se vi provodite nije dobra odluka za budućnost. Donesite dobre odluke danas i prisilite se napraviti stvari koje vam se baš i ne sviđaju, ali znate da su ulog u budućnost. I u ekonomiji ponekad stvari tako funkcionišu.

Razdoblja uzleta –razdoblja kriza
Ovaj termin nije upotrebljiv samo u ekonomiji, nego se može primeniti i na brak. Ima mnogo teških i nesretnih trenutaka u vezi koje treba preživeti, poput bolesti, finansijskog brodoloma, neželjene trudnoće. Napišite na papir koliko ste zadovoljni vezom, koliko seksa imate, koliko kvalitetnog vremena provodite zajedno, oko čega ste se zadnje posvađali. Ta ista pitanja postavite za šest meseci. Ne ignorišite loše znakove, nego ih pokušajte ispraviti i ne živite u iluziji da je sve savršeno. Budite realni pa ćete i krizna razdoblja lakše i bezbolnije preživeti.

Savet ekstra
Mislite unapred.
Pitajte se kako će vaš partner/ka reagovati na nešto što vi planirate učiniti.
Učite na prošlim greškama.
Stavite se u njegovu/njenu poziciju.
U rešavanju problema probajte sve strategije.

Izvor: T-portal

Jedan od najpoznatijih gej parova današnjice koji čine Elton Džon i Dejvid Furniš, izjavio je da njihovo usvojeno dete ima različita imena sa kojima ih oslovljava – tata i papa, što je znatno jednostavnija definicija od recimo one spomenute u filmu „The Kids are Alright“, gde lezbijski par (u tumačenju Anet Bening i Džulijen Mur) traži od svoje dece da oba roditelja oslovljavaju sa mama. Način na koji deca oslovljavaju svoje gej roditelje odnedavno je postao prilično važna tema. Iako lezbejski parovi imaju mnogo veće šanse da imaju decu, da li iz prethodnog braka, ili putem veštačke oplodnje, gej tate su i dalje retkost. Gej bračne i vanbračne veze, iako su u porastu, nemaju dugu tradiciju poput heteroseksualnih koje su imale stotine godina da jasno definišu odnose unutar porodice i način na koji će dete oslovljavati svoje roditelje.

Većina homoseksualnih parova uči svoju decu da ih zovu po imenu a ne po funkciji koju unutar veze obavljaju. Iako je moguće vaspitati decu da se koriste standardnim i opšteprihvaćenim nazivima, većina gej parova se odlučuje na imena, pošto brojni slatkorečivi nazivi vremenom postaju pomalo apsurdni, pogotovo kada dete dođe u ozbiljnije godine.

Sudeći po novopečenim gej parovima, načešći nazivi koji se koriste su mama i mamice, kao i tata i tatice.

Ovo za većinu osoba koja sve posmatraju sa distance može predstavljati samo jednu veliku nepremostivu prepreku u odrastanju dece u istopolnim porodicama. Mnogi smatraju da je to samo početak dugog niza problema sa kojima će se dete tokom svog odrastanja suočiti, prvo u školi a potom i na svim ostalim životnim poljima. Ali da li je zaista tako?

Deca koja odrastaju među homoseksualnim parovima nemaju problem sa samopoštovanjem, shvatanjem svog pola, niti imaju više emotivnih problema u odnosu na decu koja rastu u heteroseksualnim porodicama.

U Sjedinjenim Američkim Državama, između jednog ili šest miliona dece odgaja se u gej ili lezbejskim zajednicama. U pitanju su deca koja su usvojena ili je po sredi veštačka oplodnja. ,,Većina istraživanja je pokazala iste rezultate. Vaspitanje u homoseksualnim se ne razlikuje od vaspitanja u heteroseksualnim porodicama. Čak se može reći da su deca iz homoseksualnih porodica u nekom smislu u prednosti’’ , priča Elen S. Perin, profesor pedijatrije na Medicinskom fakultet u Bostonu.

Rezultati istraživanja

Istraživači su pokušali da dođu do bitnih odrednica na osnovu 15 eksperimenata gde je učestvovalo oko pet stotina dece. Sva ova istraživanja imala su za cilj da otkriju da li deca iz homoseksualnih porodica zaista imaju osećaj srama, kako se nose sa socijalnom izolacijom i zadirkivanjem. Pitanja su se odnosila i na njihov doživljaj samopoštovanja i seksualne orijentacije, kao i njihovog odnosa prema ulozi suprotnog pola.

U ispitivanju koje je trajalo u periodu između 1981. i 1994. godine učestvovalo je 260 dece koju su odgajali lezbejski parovi. Vodilo se računa da budu u pitanju parovi koji više ne žive zajedno. Rezultati su pokazali da nema razlike u inteligenciji, ponašanju, shvatanju odnosa sa vršnjacima, niti se naziru bilo kakvi psihički poremećaji.

“Neka istraživanja pokazala su da deca nakon razvoda heteroseksualnih roditelja imaju više problema. Ustanovljeno je da imaju problema sa disciplinom, samopoštovajem i socijalnom adaptacijom kako u školi tako i kod kuće”, navodi Elen S. Perin.

Ipak, jedno istraživanje gde je učestvovalo 37 dece razvedenih majki, bilo da su u pitanju lezbejke ili žene heteroseksualne orijentacije, pokazalo je da nema razlike u ponašanju, shvatanju razlike polova, niti u ponašanju prema vršnjacima.

Druga dva istraživanja, gde je učestvovalo više od stotinu parova, pokazala su da homoseksualni parovi imaju veću podršku svoje porodice i prijatelja, te da je podela kućnih poslova jednaka. “Lezbejski parovi podelu zaduženja u kući vrše vrlo pravično. Zato su njihova deca maje agresivna, pažljivija prema vršnjacima i tolerantnija na promene”, objašnjava Perin.

Emotivne teme

Rajona Malona, odgajale su dve mame, ali je ipak održao kontakt sa svojim ocem. Iako u početku nije imao problem sa shvatanjem svoje porodice, vremenom je počeo da se oseća veoma usamljeno. Problem je bio što su druženja u njihovoj kući bila svedena homoseksualne parove. Još jedan problem bio je to što su se njegove majke ponašale previše zaštitnički jer je okolina upirala prstom u njih.

Budući da su sva ova istraživanja rađena samo na osnovu doživljaja samog istraživača, savetuje se da se da naredna posmatranja budu više odmerena. Neophodno je da pedijatri shvate da postoje različita odstupanja u porodicama, jedino tako mogu dati adekvatan savet pri odgajanju dece.

Izvor: B92

U šerpicu stavite marmeladu, sipajte kašiku-dve vode i isto toliko rakije i kuvajte na sasvim niskoj temperaturi, uz stalno mešanje, dok ne dobijete gust sirup za preliv. Pomešajte brašno i mleko, dodajte 2-3 kašike lozovače, šećer, žumanca i sve zajedno snažno umutite. Posebno umutite čvrst sneg od belanaca i lagano ga umešajte u pripremljenu masu. Smesa treba da bude penasta, ali prilično žitka.

Smesu sipajte u kolačarski špric ili fišek. U većem tiganju zagrejte ulje i u njemu pržite pripremljenu masu, istiskujući iz šprica trake dužine 15 cm.

Kada traka od testa dodirne vrelo ulje formirajte spiralu i pržite je 2 minuta sa obe strane, da dobije zlatnožutu boju.

Pržene spirale vadite iz ulja velikom šupljom kašikom, ređajte na upijajući papir, prelijte pripremljenim sirupom, pospite šećerom u prahu i odmah servirajte.

Gojaznosti u detinjstvu je veoma porasla u protekle dve decenije, poslednji podaci ukazuju da čak 33 odsto američke dece ima prekomernu težinu, a da je 17 odsto gojazno. Gojazna deca imaju povećan rizik da postanu gojazne I kao odrasle osobe, tako da povećavaju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.

Studija je obuhvatila 795 dece uzrasta od 0 do 18 godina, koja su opisivana kao deca sa normalnom telesnom težinom ili gojazna i kojima su krajnici hirurški otklanjani. U 47,7 odsto dece, osnovni razlog za operaciju je bio poremećaja disanja u toku sna. Prva grupa je uključila tri studije u kojima je učestvovalo 127 dece, čiji indeks telesne mase (BMI) porastao za 5.5-8.2%. Druga grupa je uključila tri studije u kojima je učestvovalo 419 pacijenata, kod kojih su rezultati standardizovane težine veći kod 46-100% bolesnika. Treća grupa je uključila tri studije u kojima je učestvovalo 249 pacijenata, kod kojih 50 – 75% bolesnika se ugojilo nakon tonzilektomije. Svaka studija je planirana sa različitim definicijama za prekomernu telesnu masu i različitim periodima postoperativnog praćenja.

“Moguće je da postoji niz metaboličkih mehanizama za povećanje telesne težine nakon tonzilektomije.”, izjavila je autor studije dr Anita jeyakumar.

Na osnovu ovih nalaza, autori preporučuju da se roditeljima da savet za pravilnu ishranu I način života njihove dece nakon operacije krajnika.

Izvor: Lekarinfo

Ona je povodom 8. februara, Svetskog dana bezbednosti dece na Internetu, koji se u Srbiji obeležava treću godinu za redom, izjavila Tanjugu da je situacija u Srbiji dobra kako sa stanovišta podizanja svesti dece, roditelja i nastavnika, tako i sa institucionalnog aspekta, jer je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal dosta aktivno i ima kapacitete za rešavanje eventualnih problema.

Govoreći o opasnostima koje vrebaju decu iz virtuelnog sveta, Matićeva je rekla da se na sreću, zloupotrebe na Interentu sa teškim posledicama retko dešavaju.

Ona je objasnila da se češće dešava da deca ostavljaju lične podatke ili neke informacije, na primer da odlaze na odmor sa porodicom, nepoznatim osobama koje to mogu da iskoriste za obijanje stana.

Dešava se i da sama deca međusobno zbijaju neslane šale jedni sa drugima, što potom može biti izvor neke traume za dete, dodala je ona.

“Deca prvenstveno treba da znaju da se na Internetu ne ostavljaju lični podaci, puno ime, adresa, ime škole i ni u kom slučaju ne treba da ostavljaju fotografije, bar dok ne pođu u srednju školu”, naglasila je Matićeva.

Ono što, prema njenim rečima roditelji treba da urade da bi zaštiti dete je da ga ne puštaju da samostalno koristi Internet do 12 godine.

Računar bi trebalo da bude postavljen tako da se vidi šta je na ekranu i šta dete radi, a sa decom treba razgovarati o tome šta je Internet, za šta se koristi, kao i da se od malih nogu, kod deteta stvara navika da Internet koristi za informisanje, a ne samo za druženje.

Akcija “Klikni bezbedno” naišla je na veliko interesovanje dece, koja prvi put o tehnologiji znaju više od svojih roditelja.

“Tokom prve godine održali smo veliki broj tribina u osnovnim školama širom Srbije namenjenih deci, dok smo u drugoj godini kampanje fokus stavili na roditelje i pedagoško-psihološke službe”, ukazala je Matićeva.

Ona je podsetila da je kviz “Klikni bezbedno” postavljen i na Internet, a vrlo često se rešava baš na časovima informatike u školama, dodajući da svake nedelje škola sa najboljim rezultatom dobija laptop i projektor.

“Iako smo očekivali da će u akciji možda najviše učestvovati škole iz velikih gradova, Beograda, Novog Sada i Niša, imali smo odziv iz cele Srbije, a upravo iz manjih mesta je interesovanje bilo veće i postignuti rezultati bili bolji”, istakla je Matićeva.

Izvor: Mondo