Jedan od najpoznatijih gej parova današnjice koji čine Elton Džon i Dejvid Furniš, izjavio je da njihovo usvojeno dete ima različita imena sa kojima ih oslovljava – tata i papa, što je znatno jednostavnija definicija od recimo one spomenute u filmu „The Kids are Alright“, gde lezbijski par (u tumačenju Anet Bening i Džulijen Mur) traži od svoje dece da oba roditelja oslovljavaju sa mama. Način na koji deca oslovljavaju svoje gej roditelje odnedavno je postao prilično važna tema. Iako lezbejski parovi imaju mnogo veće šanse da imaju decu, da li iz prethodnog braka, ili putem veštačke oplodnje, gej tate su i dalje retkost. Gej bračne i vanbračne veze, iako su u porastu, nemaju dugu tradiciju poput heteroseksualnih koje su imale stotine godina da jasno definišu odnose unutar porodice i način na koji će dete oslovljavati svoje roditelje.

Većina homoseksualnih parova uči svoju decu da ih zovu po imenu a ne po funkciji koju unutar veze obavljaju. Iako je moguće vaspitati decu da se koriste standardnim i opšteprihvaćenim nazivima, većina gej parova se odlučuje na imena, pošto brojni slatkorečivi nazivi vremenom postaju pomalo apsurdni, pogotovo kada dete dođe u ozbiljnije godine.

Sudeći po novopečenim gej parovima, načešći nazivi koji se koriste su mama i mamice, kao i tata i tatice.

Ovo za većinu osoba koja sve posmatraju sa distance može predstavljati samo jednu veliku nepremostivu prepreku u odrastanju dece u istopolnim porodicama. Mnogi smatraju da je to samo početak dugog niza problema sa kojima će se dete tokom svog odrastanja suočiti, prvo u školi a potom i na svim ostalim životnim poljima. Ali da li je zaista tako?

Deca koja odrastaju među homoseksualnim parovima nemaju problem sa samopoštovanjem, shvatanjem svog pola, niti imaju više emotivnih problema u odnosu na decu koja rastu u heteroseksualnim porodicama.

U Sjedinjenim Američkim Državama, između jednog ili šest miliona dece odgaja se u gej ili lezbejskim zajednicama. U pitanju su deca koja su usvojena ili je po sredi veštačka oplodnja. ,,Većina istraživanja je pokazala iste rezultate. Vaspitanje u homoseksualnim se ne razlikuje od vaspitanja u heteroseksualnim porodicama. Čak se može reći da su deca iz homoseksualnih porodica u nekom smislu u prednosti’’ , priča Elen S. Perin, profesor pedijatrije na Medicinskom fakultet u Bostonu.

Rezultati istraživanja

Istraživači su pokušali da dođu do bitnih odrednica na osnovu 15 eksperimenata gde je učestvovalo oko pet stotina dece. Sva ova istraživanja imala su za cilj da otkriju da li deca iz homoseksualnih porodica zaista imaju osećaj srama, kako se nose sa socijalnom izolacijom i zadirkivanjem. Pitanja su se odnosila i na njihov doživljaj samopoštovanja i seksualne orijentacije, kao i njihovog odnosa prema ulozi suprotnog pola.

U ispitivanju koje je trajalo u periodu između 1981. i 1994. godine učestvovalo je 260 dece koju su odgajali lezbejski parovi. Vodilo se računa da budu u pitanju parovi koji više ne žive zajedno. Rezultati su pokazali da nema razlike u inteligenciji, ponašanju, shvatanju odnosa sa vršnjacima, niti se naziru bilo kakvi psihički poremećaji.

“Neka istraživanja pokazala su da deca nakon razvoda heteroseksualnih roditelja imaju više problema. Ustanovljeno je da imaju problema sa disciplinom, samopoštovajem i socijalnom adaptacijom kako u školi tako i kod kuće”, navodi Elen S. Perin.

Ipak, jedno istraživanje gde je učestvovalo 37 dece razvedenih majki, bilo da su u pitanju lezbejke ili žene heteroseksualne orijentacije, pokazalo je da nema razlike u ponašanju, shvatanju razlike polova, niti u ponašanju prema vršnjacima.

Druga dva istraživanja, gde je učestvovalo više od stotinu parova, pokazala su da homoseksualni parovi imaju veću podršku svoje porodice i prijatelja, te da je podela kućnih poslova jednaka. “Lezbejski parovi podelu zaduženja u kući vrše vrlo pravično. Zato su njihova deca maje agresivna, pažljivija prema vršnjacima i tolerantnija na promene”, objašnjava Perin.

Emotivne teme

Rajona Malona, odgajale su dve mame, ali je ipak održao kontakt sa svojim ocem. Iako u početku nije imao problem sa shvatanjem svoje porodice, vremenom je počeo da se oseća veoma usamljeno. Problem je bio što su druženja u njihovoj kući bila svedena homoseksualne parove. Još jedan problem bio je to što su se njegove majke ponašale previše zaštitnički jer je okolina upirala prstom u njih.

Budući da su sva ova istraživanja rađena samo na osnovu doživljaja samog istraživača, savetuje se da se da naredna posmatranja budu više odmerena. Neophodno je da pedijatri shvate da postoje različita odstupanja u porodicama, jedino tako mogu dati adekvatan savet pri odgajanju dece.

Izvor: B92

(Istina – postoje razni: slučajni, nemarni, nezainteresovani, uplašeni, nestrpljivi, nezadovoljni, besni, manipulatori, nasilnici, jednostavno loši… Istina – jedna je majka… Istina – Eminem nikada nije video svog oca…)

U ovom tekstu nećete pročitati ništa o lošim očevima, takvih priča ima i previše. U ovom tekstu nećete čitati ništa o tati, najjeftinijem automobilu na svetu, o kome prvo saznate ako izguglate reč „tata“. U ovom tekstu moći ćete da pročitate detalje o lepoti i odgovornosti najlepšeg „posla“ na svetu – o tome kako je biti tata… Ovo je tekst za onog muškarca koji misli da jeste ili želi da bude – dobar tata!

I ČIN: Nastajanje

Američki pisac Kent Nerburn napisao je da je „lakše postati otac nego biti otac“. Sigurno – najbolji deo „posla“ jeste „pravljenje“ bebe. Kad se oseti potreba za naslednicima, srećom, nagon preuzme vlast, jer ko bi se zdravorazumno u Srbiji odlučio da „napravi“ dete, a kamoli dvoje ili više? Jednostavno, imamo veliku želju/potrebu da se razmnožavamo i u tim trenucima ne vidimo velike, potencijalne probleme. Želja je samo da spermić odradi svoj posao. A to što smo podstanari, što smo mobirani, što imamo male plate ako uopšte imamo posao, što nosimo staru odeću, što imamo drndava kola, što država više odmaže nego pomaže – odjednom, nije važno.

Kad žena kaže muškarcu da je trudna, osećaji su pomešani (neopisiva radost, briga, veliki strah) a izraz lica karakteriše dug, tup pogled u prazno. Kad se nazre stomačić, muškarca zapahne kupoholičarski dah: da kupim cipele i jaknu i pantalone dok mogu. Kad trudnicu počnu da drmaju hormoni, nikada nijedan muškarac nije shvatio kako da se ponaša u tim trenucima, niti će: ćutanje nije rešenje a kamoli odgovor, šala (to nikako!), kompliment. Šta god da uradimo – pogrešno je.

Čak i za muškarca, neopisiv je osećaj kad oseti ritanje bebe u stomaku! Čini se da muškarac, dok čeka da se dete rodi, prestaje da bude dete i postaje čovek. Kao da se tek tada potpuno kristališe odgovornost. Da bi se znalo kako dalje, po domovima zdravlja (bar u Beogradu) organizovane su „škole roditeljstva“. Iako se preporučuje i budućim očevima, u proseku, od dvadeset trudnica, tek dve ne dođu same. A zaista je korisno! Na tim časovima se obično sazna da je preporučljivo da muškarac prisustvuje porođaju. Dok je u razvijenim zemljama to normalno, naši lekari se te prakse uglavnom gnušaju. Da bi odvratila muškarce (ili žene?) od te „sulude“ ideje – država (koju predstavljaju uglavnom muškarci) je odlučila da to košta. Mora da se rade brisevi i mora da se plati. Na primer, u Narodnom frontu situacija je bolja nego prošlih godina: cena je razumna – 5.000 din. sa PDV-om.

II ČIN: Don’t panic!

Kad se beba rodi, primenjuje se osnovno pravilo koje važi za ceo svemir: DON’T PANIC! Važna je dobra organizacija. Kad tata sve organizuje, planove pokvari beba koja je potpuno neorganizovana. Kad se tata naoruža strpljenjem, beba tek tako razoruža tatu. Kad tata uspostavi neki svoj ritam, beba odmah nametne svoj. Kad se tata prilagodi, beba odmah promeni navike. Kad tata sebi u brk meditira („Mmmm… zen… sve je u redu… potpuno sam miran“) beba se, iz čiste pakosti, svetski ukenja. Kad se tata unervozi, beba se nasmeši. Iz svega – lako se dolazi do definicije bebe: od najvećeg očaja do nezamislive sreće za samo nekoliko sekundi!

Obično je tokom prvih meseci seks ređi. Žena je potpuno posvećena bebi, a muškarac se na radnom mestu odmara od plača, pelena, besanih noći, histerije… Kad se vrati sa posla, savremenog muškarca umesto poljupcem savremena žena dočekuje sa pruženim rukama u kojima je beba i rečima: „Preuzmi!“

Posle šest meseci, ako je sve u redu, stvari se normalizuju. Tata je naučio da je beba najslabiji ali najmoćniji gospodar i da je glava porodice samo zato što se to tako kaže… Organizovao je svoje vreme po „bebećem satu“, naučio je da ne bude gadljiv na ukakane pelene, da pegla, ponekad uspe da nahrani dete a da ne napravi haos u kuhinji, i hvali se prijateljima da ima najbolju i najlepšu bebu na svetu!

III ČIN: Uvek tu, čak i kad nije tu!

Kad dete progovori i prohoda čini se da je malo lakše (a nije!), pogotovo ako se prvo čuje „tata“, a ne „mama“ ili „baba“. U međuvremenu, tata je tu da se bori protiv lekara, rodbine, okrutne administracije, nerazumnih vaspitačica, a posebno protiv tašte i svoje majke (najteže!). Bez obzira što je mama uvek na prvom mestu, ono što tata ostavlja detetu veoma je važno. Da bi smirila dobre tate, Rut Renkel je napisala: „Svaki čovek može da bude otac, ali samo posebni ljudi mogu da budu tate.“ Tata mora da bude i Supermen i taksista, i izbacivač i mađioničar, i klovn i političar, i kuvar i sveznalica – uvek tu, čak i kad nije tu!

Tate u Srbiji ne rade glavnu stvar, koja bi im najviše pomogla što se tiče roditeljstva – ne razmenjuju iskustva! To je naročito korisno kad dete stasa za vrtić, školu, aikido ili balet. Tate retko čitaju knjige o roditeljstvu, a ima zaista odličnih („Vaše dete i vi iz dana u dan“, „Džepni roditelj“, „Mama i tata polaze u školu“…). Tate bi mogle (makar i krišom) da ponekad posete sajt Najboljamamanasvetu.com i da „ukradu“ neku caku. Tate u Srbiji bi mogle da grupišu redove i da porade na imidžu, da ne budu oni „koji izbegavaju da plaćaju alimentaciju“ ili „hvatači krivina“. Tate često ne obraćaju pažnju na staru poslovicu: „Malo dete – mali problem, veliko dete – veliki problem“. Kad nastupi pubertet – stvarnost ih ošamari… Tatine ćerke i tatini sinovi polako sazrevaju.

Ali, to je drugi deo životne trilogije…

Jovan Matić, Del Arno Band + tata:

– Biti otac u Srbiji posao je koji je, kao i mnogi drugi, razapet između nazovi tradicionalizma i modernosti. U tradicionalnoj varijanti – sem hvalisanja pred prijateljima (naročito ako je muško dete) i zaklinjanja da novonastala situacija neće promeniti stare dobre navike… fudbal, pecanje ili blejanje sa ortacima – nema posla. Međutim, svaki tata, pa i onaj u Srbiji zna, ako išta o tome misli i oseća, da je njegov posao složen i veoma važan šraf u podizanju novopridošlice.

Istina, ne može da doji, ali može sve drugo. Neophodno je i veoma važno da to radi, jer na taj način pomaže majci i isključuje mešanje sa strane, tj. uplitanje ostalih iz šire porodice. Da je to istina, potvrdio mi je još jednom nedavno moj najmlađi sin. Radost na njegovom licu što me vidi posle nekoliko dana provedenih kod bake govorila je više od svega u prilog mojoj tvrdnji. Neophodni smo im, i ako se dovoljno duboko zagledamo u sebe, osećamo i tu instinktivnu vezu koja je prisutna iako, a to je normalno, nije tako intenzivna kao ona koji imaju majka i dete. Tata uvek dođe na svoje, ukoliko ga zanima dete, i to vam neće i ne može izmaći.

A ti trenuci, posebno ovde gde je zaista izazov uputiti pravi savet svom detetu s obzirom na naopaki sistem vrednosti i odsustvo nagrade za talentovane i vaspitane ljude, ne mogu se porediti ni sa čim i nemaju cenu! Uživajte u svom očinstvu – vaša deca će vam biti zahvalna!

Piše: ANM Izvor: B92

Elem, rezultati famoznog istrazivanja ovako glase: deca koja kao mala nisu bila licem u lice sa osobom koja ih gura u kolicima, kasnije su bila manje sklona da pricaju, smeju se i stupaju u interakciju sa svojim roditeljima od dece vozene u drugacije okrenutim kolicima. Roditelji koji su gledali u bebe dva pita cesce su im pricali, nego kad su bile okrenute od njih. Ritam srca beba je pri gledanju i slusanju roditelja bio usporeniji i one su dvostruko cesce padale u san, sto je pokazatelj da su se osecale opusteno i bezbedno. Hmmm, a da im nije mozda bilo dosadno?

Deca gledaju svoje roditelje veci deo dana (a i noci). Ono sto ne vide u kolicima okrenutim ka roditelju je svet koji ih okruzuje. Kako cete pokazati detetu slatku kucu ili jato golubova ili sarene balone koji se prodaju na ulici ako je prinudjeno da neprekidno gleda u vase “zanimljivo” lice?

Imam utisak da se gomilaju “relevantna” istrazivanja o tome kako sve roditelji stete svojoj deci. Kad bolje razmislim, svoju bebu hranim adaptiranim mlekom (citaj: otrovom), ne jurim BPA -free flasice i organsku hranu (najvise zato sto bi to u ovoj zemlji bilo mission imposible), cesce posegnem za gotovim kasicama nego sto se latim sporeta, itd itd. O da, cerku sam gurala u kolicima okrenutim OD SEBE ( zvuci kao da teramo decu dalje od nas) do njene trece godine i gle cuda – sa svojih 4,5 godina bukvalno ne zatvara usta. Prica cak i u snu. Mora da ipak nesto radim kako valja…. O greska, to je zbog precestog gledanja TV-a!

Bolje bi bilo da naprave istrazivanje kako da “doguramo” decu do fakulteta, s obzirom kako nam se pise….

• ko su najgore majke u Srbiji – NSPM
• biti roditelj u Svedskoj - NSPM
• koliko je vazan prvi kontakt majke i bebe – Net.hr
• sobe za decu koje vas ostavljaju bez daha – Kidtropolis
• porodjaj u vodi: izvestaj iz prve ruke – Trudnoca.net
• Brad Pitt je fotografisao Angelinu Jolie – Wmagazine

Ako pak imate decaka, koji pritom voli more i dopadaju mu se gusari, e onda vam treba prosecan carobni stapic kako bi stvorili gusarski brod u kojem ce mali razbojnik moci da sanja kako plovi dubokim plavim morem! Cena je sitnica, samo 4000$.

Iskreno, meni se dopada  PoshTots. Moze vam dati ideje kako da opremite i dekorisete deciju sobu tako da ona bude nesto vise od prostora za spavanje i igru – moze da bude jedinstven svet u kojem ce se preplitati stvarnost i fantazija. Puno stvari mogu da se naprave kod stolara za mnogo manje para, mozete ih rucno oslikati ili sami sasiti deciju posteljinu u motivima koji se dopadaju vasem detetu.

Centar za surogat-majcinstvo je vec objavio cenovnik svojih usluga, a dobio je i prve klijente. Naknada za surogat majke moze iznositi izmedju 15.000 i 22.000 americkih dolara, ali cene nisu fiksne i oko njih se moze pregovarati.
Surogat majke moraju proci niz razlicitih medicinskih pretraga koje ukljucuju i testiranje na genetski prenosive bolesti. Moraju se jos obavezati da nece piti alkohol ili pusiti cigarete tokom trudnoce.Specijalisti obracaju paznju i na adrese surogat majki i sterilnih parova, jer na taj nacin zele izbeci mogucnost susreta surogat majke i deteta.

S druge strane, buduci roditelji moraju garantovati da ce usvojiti bebu bila ona zdrava ili ne. Surogat majka se ugovorom mora se odreci svih prava na bebu nakon njenog rodjenja.

Osnivaci ovog centra su objasnili da ih je na ovaj korak navela cinjenica da 1,5 miliona Poljaka ne moze da ima decu.

U Srbiji je cak 200.000 parova suoceno sa sterilitetom. Nijedan od njih ne moze zvanicno do potomstva da dodje programom surogat-majke. Znaci surogat majka je zena koja iznosi trudnocu i daje dete nakon rodjenja za novcanu nadoknadu i dete koje je rodila nije bioloski njeno. Pozajmljivanje tudje materice za nosenje i donosenje deteta na svet, nije regulisano domacim Zakonom o porodici. Iz Ministarstva zdravlja kazu da je u toku izrada nacrta novog zakona koji ce precizirati da li postoji pravni osnov za ovakav metod. Specijalna bolnica za humanu reprodukciju u Beogradu donedavno je na svojoj internet-prezentaciji nudila uslugu surogat-majke. U ovoj klinici se programi surogat-majke rade samo zenama koje nemaju matericu, pa im je neophodna druga zena da umesto njih iznese trudnocu.
Tamo gde je to zakonom dozvoljeno (Velika Britanija, Rusija, Ukrajina, Kanada, SAD) pisu se opsirni ugovori izmedju narucioca i “pozajmljene” majke. Cesti su primeri da surogat-majka hoce da zadrzi dete posle porodjaja. U slucaju kada je citav reproduktivni materijal para koji je “zakupio” matericu, sud odlucuje sta je najbolje za dete. Dešavalo se da bolesnu bebu nece nijedna strana.

]]> http://www.roditeljinfo.com/2008-08-surogat-fabrika-beba-otvorena-u-poljskoj.html/feed 1 http://www.roditeljinfo.com/2008-08-prve-slike-vivienne-i-knox-jolie-pitt.html http://www.roditeljinfo.com/2008-08-prve-slike-vivienne-i-knox-jolie-pitt.html#comments Mon, 04 Aug 2008 04:23:33 +0000 admin http://www.roditeljinfo.com/?p=143 Americki magazin People pobedio je u trci da objavi prve slike najslavnijih blizanaca na svetu. Prica se da je za to platio sumu od 14 miliona dolara, koja ce biti data u dobrotvorne svrhe. U novom broju ovog popularnog americkog magazina slike novih clanova porodice Jolie-Pitt nalaze se na 19 strana, zajedno sa starijom bracom i sestrama: Maddox Chivan, 6 ½, Pax Thien, 4 ½, Zahara Marley, 3 ½, and Shiloh Nouvel, 2. Naslovnu stranicu internacionalnog izdanja magazina Hello! takodje krase novi clanovi porodice Jolie-Pitt.

Blizanci Vivienne i Knox Jolie-Pitt rodjeni su carskim rezom 12. jula u La Fondation Lenval Hospital u Nici, Francuska. Porodjaj je protekao uredu, a bebe su bile teske oko 2200 grama, sto je odlicna tezina za blizance. Angelina Jolie i Brad Pitt su inspitraciju za imena novih beba nasli u familiji. Knox je retko Skotsko/Englesko/Irsko prezime i srednje ime Bredovog dede koji se zvao Hal Knox Hillhouse. Braca Jolie-Pitt sada dele poslednje slovo u imenu, slovo “x”, kao i poslednje slovo u srednjem imenu “n”. Knox, kao i Maddox je vrlo zvucno ime. Léon je ime Angelininog cukundede (fascinantno kako mediji znaju ime Angelininog cukundede!). Vivienne je ime francuskog porekla i odrazava mesto rodjenja (Francuska). Marcheline je ime Angelinine majke, sa kojom je bila vrlo bliska, a koja je preminula februara 2007, nakon dugogodisnje borbe sa tumorom.

Govoreci u svojoj mnogobrijnoj porodici, Angelina je rekla:

“Malo je haoticno, ali snalazimo se i lepo nam je. Zahara i Shiloh su male mame, biraju odecu za blizance i pomazu kod presvlacenja. “

Brad dodaje:

” Vivienne lici na Angelinu fizicki ali i po temperamentu, a mali Knox lici na mene”.

U ekskluzivnom intervjuu, Angelina i Brad pricaju o svojoj porodici, kako su se svi prilagodili novim obavezama, ko im pomaze, kako provode vreme na velikom imanju dvorca Château Miraval u pokrajini Provansi, Francuska. Deca uzivaju u igri na svezem vazduhu, a omiljena zabava im je da igraju “zmurke”, skrivajuci se u vrtu ovog prelepog imanja.

]]> http://www.roditeljinfo.com/2008-08-prve-slike-vivienne-i-knox-jolie-pitt.html/feed 0 http://www.roditeljinfo.com/2008-08-baby-fat-histerija.html http://www.roditeljinfo.com/2008-08-baby-fat-histerija.html#comments Sun, 03 Aug 2008 12:05:03 +0000 admin http://www.roditeljinfo.com/?p=141 Hollywood je zaista magicno mesto – uzbudljiv zivot, prelepe zene (koje ostanu zive i posle 15 plasticnih operacija), zgodni muskarci svi uzrasta, osmesi koji pokazuju biserno bele zube, zategnute zadnjice, stomak ravan do ulubljenja (ako se vidi minijaturna izbocina-zena je sigurno u drugom stanju), grudi koje prkose sili gravitacije. Magiji izgleda nema granica-kako inace objasniti ta savrsena tela samo nekoliko dana (nedelja) posle porodjaja? Nazalost jak pritisak da budete u top formi odmah nakon porodjaja ne odnosi se samo na slavne mama kojima od izgleda zavisi posao. Izgleda da danas svaka zena koja je spremna da rodi dete posle porodjaja mora da izgleda bolje nego ikad! Ako ste ranije bili debeli, puni strija i celulita to se moze oprostiti. Ali ako setate svoje novorodjence a ne izgledate kao Heidi Klum e onda ste dzaba radjali – nista od divljenja “vidi kako dooobro izgleda a tek sto se porodila” ili “vau ti kao da nisi ni radjala”.

Da ne bude zabune, podrzavam yummy mummy trend, drago mi je da je proslo vreme kad je Princeza Dajana nosila sator-haljine posle rodjenja svog prvog deteta i sto danas biti mama ne znaci biti debela, zapustena domacica. Lepo je videti sredjenu, sexy, u formi mamu koja i dalje vodi racuna o svom izgledu i zdravlju. Ali zar ne mozemo naci neku sredinu? Nesto izmedju sator haljina i spremne-za -Playboy-odmah-nakon-porodjaja?

Za sebe mislim da sam tipicna mama- sama pomisao da treba da nosim bikini nekoliko meseci nakon porodjaja je zastrasujuca, ali i pomisao da budem satima odvojena od svoje bebe kad sam joj najpotrebnija kako bih u nekoj teretani topila masnocu mi je jos uzasnija. Ne samo da nisam drzala dijetu i brojala svaku kaloriju nego sam vodila racuna da jedem i pijem dovoljno kako bih imala dosta mleka za bebu. I tako mi sa nakupljeni kilogrami tope sporo i ne ocekujem da budem u punoj formi pre nego sto moje drugo dete proslavi prvi rodjendan.

Svaka “normalna” mama zna da cim se dete rodi ono dolazi u prvi plan i vise nema vremena, ni snage, ni volje, ni zelje da se opsesivno fokusira na svoj izgled. Ja licno nemam vremena da vezbam par sati dnevno, ne mogu da platim licnog trenera, nemam fond za liposukciju i tummy tuck i, koliko znam, niko se ne otima da mi sprema ukusne, zdrave, niskokaloricne obroke i cedi grejpfrut dok neka superdadilja u svom krilu veselo cupka moju bebu. Svoje telo sada vise postujem i posmatram ga iz nekog drugog ugla. Ono je stvorilo, nosilo, rodilo i hranilo dve bebe i zasluzuje svako postovanje i divljenje, a ne kritiku i nipodostavanje.

Da li je zdravo naglo gubiti kilograme nakon porodjaja?

Ekstremne dijete nisu dobre ni za mamu ni za bebu. Ukoliko dojite svakodnavno treba da unosite dovoljno vitamina, minerala, proteina i masnoce kako bi mleko bilo kvalitetno i vase dete lepo napredovalo (kolicina mleka zavisi od kolicine tecnosti koju unosite ali na kvalitet utice ishrana). Takodje, vase telo je proslo kroz veliku promenu-trudnocu i svaki porodjaj je traumatican za telo. Dajte mu vremena da se oporavi i nemojte ga maltretirati agresivnim vezbanjem.

Da li su zvezde iskrene kad pricaju kako su izgubile kilograme ODAH nakon porodjaja?

To je pod velikim znakom pitanja! Povratak u formu u vrlo kratkom vremenskom roku, bez ekstremnih mera u ishrani, vezbanju ili hirurskih intervencija prosto nije uobicajeno, cak je vrlo vrlo retko. Ne mozete da se ne pitate da li su neke slavne mame uradile liposukciju ili tummy tuck za vreme carskog reza (takozvani “c-tuck”). Neke slavne mame tse zaklinju da im je dojenje prosto istopilo svu masnocu, ali cinjenica je da dojenje sagori samo oko 300 kalorija na dan – svakako pomaze, ali ne dovoljno da vas nekom magijom ucini mrsavim.

Koji je zdraviji pristup telu nakon porodjaja?

Kao prvo i osnovno- pomirite se sa cinjenicom da porodiliste necete napustiti u skinny dzinsu! Morace da prodje neko vreme da vratite svoju staru figuru. Tokom prve nedelje nakon porodjaja mozete ocekivati gubitak od 2-3 kilograma koji predstavlja visak tecnosti koje je vase telo nakupilo u trudnoci. Nakon toga vecina zena gubi oko 500 grama do kilogram nedeljno. Ne treba nista posebno da radite – jedite dovoljno ali zdravo, umereno vezbajte i posvetite se svojoj bebi.

Posledica baby-fat histerije?

Opterecene, nezadovoljne mame. Gladne, mrsave bebice. Muzevi kojima ste se popeli na glavu pricama kako je ova ili ona nova mama brzo smrsala. Bogatiji plasticni hirurzi – koji su osmislili nesto sto su nazvali Makeovers for Moms ili Mommy Makeover program koji ukljucuje podizanje grudi, zatezanje stomaka i liposukciju za mame.

Kako obicno izgleda telo posle rodjenja deteta mozete videti na sajtu The Shape of a Mother. Iskreno, neke fotografije su me prepale, ali sam sigurna da ima mnogo zena koje ce pronaci slicnosti sa sopstvenim telom i videti da nisu jedine na svetu kojima visi toliko koze ili imaju strije svuda po telu.

Doktor Michael Salzhauer, plasticni hirurg sa Floride, objavio je slikovnicu My Beautiful Mommy, namenjenu deci cije su se majke podvrgle plasticnoj operaciji ili se spremaju da odu pod noz. Ideja je da na sto jednostavniji nacin objasni klincima sta se dogadja a prilagodjena je deci od cetiri do sedam godina.
Glavni junaci su nabildovani “super heroj” Dr. Michael i devojcica cija je majka odlucila da se podvrgne liposukciji i zatezanju stomaka, zeli da operise nos i poveca grudi. Mama lepo objasni devojcici kako joj se sa godinama telo rasteze i kako ce joj doktor pomoci da ponovo udje u farmerke koje je nosila kao tinejdzerka. Zatim ode u salu, pa se posle pojavi kao neka varijanta prebijene Barbike sva u modricama i zavojima i sa kezom od uha do uha. U knjizi postoji vizuelni prikaz povecanja grudi, ali autor kaze da mu je, za razliku od stomaka, bilo previse tesko da pronadje reci kojima bi objasnio razloge za dopunjavanje poprsja jednom sestogodisnjaku.

Ne znam sta da mislim o ovoj knjizi. Sa jedne strane, svaka cast Dr. Michaelu jer je prvi ponudio neko resenje kako objasniti detetu zasto mama mora u bolnicu ako nije bolesna i sve te promene posle. Autor jasno istice da cilj My Beautiful Mommy slikovnice nije da glamurizuje plasticnu hirurgiju vec prvenstveno da ublazi strah deteta od procedure i transformacije mame u Barbiku. Sa druge strane, citajuci slikovnicu primetila sam da mama objasnjava kako ce je sve te procedure uciniti lepsom a ne drugacijom, sto cini mi se salje poruku detetu da je cilj operacije da bude lepsa i da se za lepotu svaka zrtva isplati. Takodje ne verujem da deca tog uzrasta mogu da shvate zasto mami trebaju “popravke” – tako maloj deci je njihova mama najlepsa na svetu i njen lik je nesto sto im automatski budi osecaj sigurnosti i srece. Zamislite njihov sok kad se iz bolnice vrati “neka druga” mama? Mozda je prikladniji naslov “What the #$@%& happened to Mommy?!” (“Sta se to dodjavola desilo sa mojom mamom?”) ili “My beautiful, scarring-me-forever mommy” (“Moja lepa mama koje cu se zauvek plasiti”).

Evo nekoliko inovativnih proizvoda za decu koji ce vam pomoci da se vasi mali bebironi razviju u – odrasle koji zele da delove tela svojih roditelja uredno rasporede po kontejnerima!

• Zaky Infant Pillow – jastuce u obliku saka napravljeno da simulira nezan majcin dodir koji uspavljuje bebu. Pod uslovom da je vasa beba navikla da je uspavljuju odsecene sake sa cevap-prstima.

• Baby Keeper – vrlo primamljiva stvarcica. Sad znam gde da odlozim bebu kad sam prinudjena da upotrebim javni wc – lepo i “bezbedno”je okacim na vrata. Ovde pogledajte stari model Baby Keeper-a!

• O’Pair Baby Leash – kad god izadjete u prijatnu popodnevnu setnju po parku vase dete zeli da testira vasu kondiciju i zapocinje neobuzdanu jurnjavu? A onda ugledate potpuno smirenu mamu kako seta dete na “povocu” tj. kaisevima za prohodavanje i pocinjete sa preispitivanjem sta je za vas socijalno prihvatljivo a sta ne? Kupite O’Pair Baby povodac i iz setnje cete se vracati svezi i odmorni! Jedan kraj vezete detetu oko struka, drugi kraj oko vaseg struka i -voila! postedjeni ste neprijatnog osecaja da setate psa a ne ljudsko bice! Kao nastavak pupcane vrpce, specijalno dizajniranom da prenosi sramotu umesto hranjive sastojke. Takodje je odlican nacin da pokazete detetu koliko mu verujete.

• 3rd Arm – vrlo korisno za mame kojima nedostaje treca ruka.

• Metallica Lullabies – uspavljivanje uz balade grupe Metallica je nesto o cemu su nase majke mogle samo da sanjaju. Izdavacka kuca Baby Rock Records preradila je neke od najvecih hitova grupe Metallica tako da zvuce kao prave uspavanke. Primaran cilj je da se beba lakse uspava ali i da podstice intelektualni razvoj: vecina dece obicno ne upozna Gospodara Tame pre nego sto otkriju Dungeons & Dragons, tako da ce vasi mali “metalci” s tog aspekta biti napredniji od vecine vrsnjaka.

• Baby Mop - dojadilo vam je da konstantno cistite za vasom bebom? Resenje je tu – kupite mop za brisanje poda napravljen od 100% organskog materijala. jednostavno obucite ga vasem detetu i neka vase cedo zaradi svu tu hranu i garderobu koju mu kupujete! Nije rec o eksploataciji dece, ne brinite, dete samo radi ono sto bi i inace radilo – puzi. Takodje je i psiholoski dobro za dete jer ga od malih nogu ucite zdravoj radnoj etici i odgovornosti.

• Man Boobs – mozda deluje glupo ali ovaj super proizvod ucvrscuje vezu oca sa detetom, otac konacno dobija toliko zeljenu sansu da cak i kod hranjenja pomogne majci , plus ako nosi vestacke grudi i kad ide u kafanu – nece morati da plati sam sebi pice.

• Bucktooth Pacifier - duda varalica sa zecijim zubima. Ohrabrice prolaznike da upiru prstom u vase dete i smeju mu se do suza. Dobro za jacanje samopouzdanja. Razlicite modele mozete videti ovde.

• TOTO (TAKE-OUT-TIME-OUT) – svi znamo koje su posledice fizickog kaznjavanja deteta, a jedna od njih je i ponizenje koje dete oseca. Ako ne zelite da ga udarite a imate potrebu da ga ponizite (bar onoliko koliko je ono vas ponizilo svojom drekom pred drugim ljudima) kupite prostirku TOTO koju mozete svuda sa sobom da nosite.

Nedavno sam citala o Indijki Omkari Panwar koja je u 70.-toj godini rodila blizance. Njen suprug ji ona bili su odlucni da dobiju musko dete-naslednika i prodali su sve sto su imali kako bi platili vestacku oplodnju. Trud se isplatio i baka je rodila devojcicu i decaka mesec dana pre termina. Iako su zdravi, teski su samo 1 kg i moraju biti u inkubatoru izvesno vreme. Par vec ima tri odrasle cerke a imali su i sina koji je preminuo kao dete.

Dosadasnji rekord drzala je 66-godisnja Rumunka Adriana Iliescu koja je 2005. rodila blizance. “Ne znaci mi nista sto sam najstarija rodilja na svetu. Samo se zelim brinuti o svojoj deci dok jos mogu. Najvaznije je da imamo naslednika”, izjavila je Omkari. Nasledice – bedu, nazalost.

]]> http://www.roditeljinfo.com/2008-07-samo-da-je-musko.html/feed 0 http://www.roditeljinfo.com/2008-07-business-of-being-born-deo-drugi.html http://www.roditeljinfo.com/2008-07-business-of-being-born-deo-drugi.html#comments Sat, 12 Jul 2008 16:14:52 +0000 admin http://www.roditeljinfo.com/?p=32 U prvom delu sam pisala o svom licnom iskustvu sa dva carska reza. Da sam mogla da biram poradjala bi se kod kuce uz prisustvo jedne fantasticne babice kod koje sam isla na vezbe u prvoj trudnoci. Ona je vec poradjala neke zene kod kuce, naravno na divljaka jer je kod nas to zabranjeno. Mislim, dozvoljeno je da se porodis kod kuce, neces zbog toga ici u zatvor ali babicama je zabranjeno da dodju i pomognu. Iskreno, to mi je i bio plan, vec smo babica i ja pricale o tome da to bude u toplini doma moga (tj. kade), ali nas je u toj nameri sprecila karlicno postavljena krupna beba. Ostalo je istorija.

Svako rodjenje je cudo samo po sebi. Ali radjanje je i veliki biznis. Da li na porodjaj treba gledati kao na prirodan zivotni proces ili svaki porodjaj treba tretirati kao potencijalno katastrofalan medicinski slucaj - pitanje je koje postavlja dokumentarni film “THE BUSINESS OF BEING BORN“. Autorke Abby Epstein i Ricki Lake napravile su potresnu pricu o americkoj “industriji radjanja”. One isticu prekomernu upotrebu lekova, neprirodnost polozaja u kojem se deca radjaju (lezeci na ledjima, umesto cuceci), nepotrebne instrumentalne i hirurske intervencije tokom porodjaja i popularnost carskog reza – skupe i komplikovane operacije koja se pre upotrebljavala u krajnjoj nuzdi, a danas je pomodan nacin porodjaja koji koriste brojne poznate zvezde. U SAD se samo 1% trudnica odlucuje na porodjaj kod kuce. U razvijenim evropskim zemljama i u Japanu zene se podsticu na porodjaj kod kuce uz prisustvo skolovane (fakultet za babice, sto kod nas ne postoji) i iskusne babice. Nesumnjivo da je porodiliste najsigurnije mesto za rizicne trudnoce, ali da li je tako i kod normalnih, zdravih trudnoca?

Istina je da je porodjaj fizioloski proces za koji je zena bioloski potpuno osposobljena. Porodjajem upravlja autonomni nervni sistem zene a strah i stres ga koce. Osecaj udobnosti, sigurnosti, bliskosti, topline je ono sto ga olaksava i ubrzava. A to nije nesto sto se dobija u sterilnim i dehumanizovanim bolnickim uslovima. Porodjaj kod kuce, bez intervencija i lekova, uz prisustvo babice i nekog cija emocionalna podrska zeni najvise znaci, dace snage zeni da kroz kontrakcije i faze porodjaja prodje bez komplikacija. Porodjaj u kojem je zena u centru zbivanja, a koji se moze definisati kao porodjaj u kojem su majcine potrebe vaznije od potreba svih ostalih, kraci je, manje bolan i prolazi s manje komplikacija za majku i bebu. Sve su to pozeljni ishodi.

Medjutim ako se odlucite na porodjaj kod kuce u Srbiji imajte na umu da zakonski babicama nije dozvoljeno da prisustvuju i da u slucaju komplikacija mogu vas primiti samo dve zdravstvene ustanove, obe u Beogradu. Znaci ako se odlucite na prirodan porodjaj bez nepotrebnog i stetnog uplitanja lekara u njegov tok, danas imate iste uslove kao i vasa baba pre sto godina.

I tako sam ja nekoliko sati trpela bolove i kad su kontrakcije pocele da se javljaju na svakih minut-dva ponovo sam je pozvala i rekla da beba ne moze da saceka da se ona naspava! Stigla sam u porodiliste gde me je docekala mrzovoljna prijemna sestra jer sam i njen san prekinula, pregledala me i izderala se na mene sto nisam dosla ranije jer sam vec 6 prstiju otvorena, ako je vec neophodan carski rez. A onda mi je drsko saopstila da nijedna operativna sala nije spremna, da dezurni lekar upravo poradja svoju rodjaku, da cu morati da cekam u sobi za porodjaje dok ne dodje moja doktorka jer oni nemaju nikakve veze sa mnom (sta cu, nisam joj platila da me doceka sa osmehom). Stres i napetost koje sam tada dozivela ne daju se recima opisati. Poslali su me na drugi sprat- stepenicama, sa sve torbom koja mi se zbog kontrakcija i uzasnih bolova cinila da ima bar 30 kg iako sam ponela minimum stvari. Tj povela me je neka mlada sestra koja je klaj klaj lupkala klompicama ispred mene i pozurivala me jer sam je valjda prekinula usred lakiranja noktica! A ja jedva vucem onu torbekanju dok od bolova nemam snage da je lepo i milo zamolim da mi pomogne. Dobro, razumem, nije cura htela da joj unistim remek delo na kandzama. E onda me je golu privezala sa onim kaisevima za CTG za sto u porodjajnoj sali tik do rodjake dezurnog doktora koja je bila u sred porodjaja i urlala je kao razjarena zver. Stvarno, nisam bila sigurna da li ju je zaposeo demon – jer su je razapetu za krevet prikovale cetiri sestre- ili radja djavolovog naslednika. Cisto da mi malo podignu nivo stresa. Cula sam da je to odlican stimulans za dobar postoperativni tok. I tako sam ja tu cekala moju doktorku da se ona rasani, umije, obuce , nasminka i pooolako stigne u porodiliste. Nije mi bilo dosadno, naprotiv. Kontrakcije su postajale nepodnosljive ( sto sam ja hrabro podnosila moram priznati), urlanje i zapomaganje “rodjake” je pojacavalo bol, a imala sam i direktan prenos radjanja Semovog sina. Posle jedno dva sata cekanja stize moja doktorka i prvo sto mi je rekla je bilo: “e mogla si da sacekas do sutra kad smo se i dogovorili”. Nice to see you too. Odvezala me sa stola i kaze “uzmi torbu i prati me”. Samo da se zna da sam inace daleko od “mutave” i nesnalazljive, ali me valjda u tom trenutku savladao strah od nepoznatog ( jer sve to sto se desavalo je daleko od onog kako sam ja zamisljala da ce biti) a sigurno i nesvesni osecaj da sam ih sve vec strasno deranzirala i da ce se ako zatrazim da mi neko pomogne oko torbe doktorka sa zakrvavljenim ocima iskeziti meni u facu i oterati me da se porodim na ulici!

Nekako sam se dovukla do operacionalne sale, legla sam na onaj sto, vezali mi ruke i noge, fiksirali mi glavu, polili me dezinfekcionim sredstvom, stavili mi kateter i zabise mi braunilu u venu. E onda su mi dali papir da potpisem da snosim licnu odgovornost za tok operacije – to je bila neka njihova interna sala valjda tako opustaju pacijente na operacionom stolu. Doktorka je kukala medicinskim sestrama kako joj se spava (sto je u meni stvorilo paniku da nece biti dovoljno koncentrisana za operaciju). Kao da joj je prvi put da radi nocu, valjda se sve kulturne zene poradjaju danju pa nikom ne remete san. Onda me je na brzinu pregledala i kad je ustanovila da se beba skroz spustila i da sam otvorena devet prstiju zaprepasteno mi se obratila sa “auuu zeno pa ti si se mogla i priridno poroditi da sam dosla samo par minuta kasnije!”. A sad dolazi slag na torti-anesteziolog. Covek je usao u salu, naravno zaleci se sto su ga probudili zbog mene, nezainteresovano proverio moj krvni pritisak i kad je video da je 150/110 poceo da se dernja zasto ja taj pritisak nisam sredila pre porordjaja (da je proverio moje podatke, video bi da nisam ni imala povisen pritisak i da je ocigledno da mi je od ovog divnog tretmana skocio) i kako on sad meni da da anesteziju. A da , ipak je jedan podatak proverio- ko mi je vodio trudnocu. Dok mi je stavljao onu masku na lice rekao mi je: ” znala si da platis najboljeg ginekologa u gradu a nisi se raspitala ko ce ti dati anesteziju a od mene ti zivot zavisi”( u prevodu-nisi mi platila). To su bile poslednje reci koje sam cula pre nego sto sam utonula u ne bas tako dubok san. Naime, dao mi je tako slabu anesteziju da sam cula sve sto se desavalo za vreme operacije ali bio je dovoljno “human” da mi da dovoljnu dozu da ne osetim i bol. Rodila sam zdravu cerku tesku 3900g i dugacku 56cm, ciji je Apgar bio 7,5 sto znaci da je bila na granici reanimacije jer je pupcana vrpca jos jace stegla vratic zato sto sam dugo imala intezivne kontrakcije. Sta cu, kad sam morala da cekam doktorku da se rasani. U sok sobi me anesteziolog NIJEDNOM nije obisao iako sam se od posledica anestezije gusila i dva puta su me vodili na snimanje pluca. Jedna mlada sestra se zabrinula za mene pa je otisla u njegovu ordinaciju da ga pozove da dodje i pregleda me, a on joj je samo odbrusio da se najverovatnije gusim jer sam jela i pila neposredno pre operacije! Ako cemo iskreno, niti sam jela niti sam sta pila 12 sati pre operacije, tj. cim su pocele jace i pravilnije kontrakcije i kad je izgleda samo meni bilo jasno da je to to i da nece “trajati danima”. To gusenje koje je najverovatnije posledica lose intubacije me mucilo narednih nekoliko meseci.

Jos dok sam bila u porodilistu doktorka je pozvala mog supruga da ga “podseti” da treba da plati. Posto nismo platili pre, nego smo cekali da sve prodje kako treba pa onda da se raskusuramo, uplasila se da cemo je prevariti. Cena je bila 400 dolara.

Kada sam drugi put ostala u drugom stanju resila sam da mi trudnocu vodi druga doktorka, da me poradja nacelnica carskog reza, da se porodim u drugom porodilistu i da se obavezno raspitam za onog “od koga mi zavisi zivot” i da mu platim da ostanem ziva. Tako je i bilo, sve je proslo bolje, sto je najvaznije nije bilo komplikacija, a beba je dobila Apgar 10. Jedino sto sam i ovoj doktorki pokvarila plan da se naspava jer je opet sve krenulo pre planiranog termina za carski rez. Posto su kontrakcije pocele rano ujutru pomislila sam “hvala Bogu bar se doktorka nece brecati sto joj remetim san”. I stvarno nisam joj remetila san. Ali se brecnula na mene jer je taj dan planirala da ide u soping pa da se dobro posle odmori jer je sutradan cekao jedan vazan rodjendan u Colonian Sun-u. To mi je ponovila jedno dvesta puta dok joj ja, lezeci na operacionom stolu, nisam rekla da nije u redu da mi to govori jer vrlo dobro zna da cemo se oduziti za sve njene “muke”. Kad su me budili iz anestezije doktorka mi je naglasila da dobro “zahvalim” cika anesteziologu jer je on samo zbog mene dosao taj dan. Anesteziologu, koji me je nekoliko puta obisao, platili smo 150 evra a doktorki 400. Po njenom izrazu lica reklo bi se da je ocekivala vise.

Da li je moralo ovako da bude?

Ovo nije samo pitanje stila roditeljstva vec vrlo ozbiljno pitanje mentalnog zdravlja sadasnjih i buducih generacija. Sve cesce citamo o autodestruktivnom ponasanju mladih, opijanju, secenju, depresiji, samoubistvu. “Nacija kilavaca” je prva knjiga koja se bavi vezom prezasticivanja i hipernadziranja dece i emocionalno-socijalne kriza mladih.

Knjigu nisam procitala ali mi se dopao clanak novinarke Jovane Papan koji mozete procitati na adresi http://jovanapapan.blogspot.com/2008/07/pod-staklenim-zvonom.html.

Novinarka The New York Sun magazina Lenore Skenazy pokrenula je vrlo zanimljiv blog pod nazivom FreeRangeKids (Deca bez ogranicenja), na kome brojni roditelji ostavljaju svoja iskustva i ideje koje mogu pomoci u borbi protiv paranoidnog roditeljstva, sireci stav da pruzanje malo sloboda deci ne znaci isto sto i njihovo zapostavljanje. Takodje, da prezasticivanje dece vama mozda moze umiriti savest, ali ce njima definitivno naskoditi, buduci da je osamostaljivanje nuzan i prirodan deo odrastanja.

]]> http://www.roditeljinfo.com/2008-07-%e2%80%9enacija-kilavaca-visoka-cena-invazivnog-roditeljstva%e2%80%9c-autor-hara-estroff-marano.html/feed 0 http://www.roditeljinfo.com/2008-07-kad-se-dete-samo-obuce.html http://www.roditeljinfo.com/2008-07-kad-se-dete-samo-obuce.html#comments Mon, 07 Jul 2008 13:19:37 +0000 admin http://www.roditeljinfo.com/?p=14 Da li bar ponekad pustate decu da se sama oblace iako znate da nisu dorasla tom zadatku? Ako ne – pustite ih i videcete da deca imaju fantasticne ideje za karnevalski kostim! Iz licnog iskustva sa svojom cetvorogodisnjom cerkom znam da postoje samo dva pravila kod samostalnog oblacenja klinaca: dugine boje i bar neki detalj koji nije u skladu sa godisnjim dobom (ako ne i ceo outfit).