Inteligencija i odredjena zrelost deteta nisu jedini faktori koji ce osigurati uspeh deteta u skoli. Roditelji moraju da rade na tome da kod dece razviju i odredjene osobine licnosti koje ce omoguciti da dodju do izrazaja njihove intelektualne sposobnosti. Svakog dana od detetovog rodjenja roditelji postepeno spremaju dete za skolu. Grade temelj od kojeg ce zavisiti detetova sigurnost, samostalnost i zelja za istrazivanjem i ucenjem. Dete koje zivi u stimulativnoj sredini, gde roditelji ne sputavaju njegovu prirodnu potrebu da istrazuje svet oko sebe i stice znanja, gde roditelji podsticu samostalnost i omogucavaju detetu da dozivi uspeh, takvo dete ce spremno docekati izazove koje namece skola.

Najvazniji temelji koji se grade u predskolskom uzrastu su osecaj odgovornosti, osecaj sigurnosti i samostalnost kod dece. Ove osobine se razvijaju prevashodno kroz kontakt roditelja i dece u porodici. Roditelji moraju pred dete postavljati razlicite  zahteve i obaveze koje su u skladu sa njihovim uzrastom, a to ce ujedno biti glavni  pomagaci u detetovom daljem skolovanju.

Roditelji treba da uvazavaju licnost svoje dece, da podsticu one aktivnosti u kojima su uspesna jer na taj nacin jacaju samopouzdanje kod dece, stvaraju im osecaj uspeha i motivaciju da pokusaju i ono u cemu su manje uspesni. Osamostaljivanje ide postepeno i svako dete ima potrebu da bude samostalno a roditelji svojim odgovorom na tu potrebu mogu da podtaknu razvoj samostalnosti ili da dete jos vise ucine zavisnim i nesigurnim. Do polaska u skolu dete vec treba da ume da se u odredjenoj meri brine o sebi i svojim potrebama i o svojim stvarima. Ako je dete naviklo da roditelj radi sve umesto njega, bice nesigurno i nece biti zainteresovano za samostalno izvrsavanje zadataka, sto ce negativno uticati na prihvatanje i ispunjavanje skolskih obaveza. Osim toga, roditelj koji radi sve umesto deteta, onemogucava mu dozivljaj uspeha. Vrlo je vazna pozitivna reakcija roditelja, pohvala za svaki samostalan pokusaj detetove aktivnosti, jer na taj nacin dete razvija osecaj sigurnosti i samopouzdanja i motivaciju za savladavanje novih aktivnosti.

Pokusajte detetu da date sto realniju sliku skole i onog sto se ocekuje od djaka. Ne ulepsavajte i ne zastrasujte. vazno je razviti pozitivan stav prema skoli i ucenju, pa izbegavajte negativne komentare pred detetom bilo da se odnose na uciteljicu bilo na skolski plan i program. Odvedite dete da vidi skolu, pokazite mu kako izgledaju ucionice, sta se radi u skolskom dvoristu.  Zajedno sa detetom mozete pripremiti stvari za skolu. Dozvolite mu da izabere ranac ili nesto od potrebnog pribora.

Radne navike se ne sticu preko noci, polaskom u skolu. Pozeljno je dete usmeravati da svoje stvari svakodnevno ostavlja na svoje mesto, da neki manji kucni poslovi budu njegova redovna obaveza. Doslednost i ponavljanje razvijaju osecaj odgovornosti, samopouzdanje i radne naivke. Da bi dete steklo naviku da obavlja skolske zadatke vazno je obezbediti mu odredjeni prostor, vreme za rad i odmor i potreban pribor i knjige. idealno bi bilo da dete ima poseban, miran kutak u kojem ce raditi domace zadatke. Sustina je da dete da radi zadatke u isto vreme i na jednom odredjenom mestu. Napravite sa detetom plan aktivnosti, kojeg cete se pridrzavati i po kojem cete ucenje i zadatke raditi nakon kraceg odmora po dolasku iz skole. Znaci prvo domaci pa onda igra. Na radnom stolu drzati samo knjige i pribor a nikako igracke ili slicne stvari koje ce skretati paznju sa zadataka. Neophodno je da hrabrite svoju decu, budete strpljivi, da ih hvalite i da im pomazete, da se interesujete za sve ono sto im se desava u skoli i da stalno razgovarate sa njima. Iako obaveze sada istupaju u prvi plan, vazno je detetu ostaviti vremena za igru, jer je ona vazan cinilac razvoja i ucenja.

Deca na ovom uzrastu uspostavljaju autonomiju i shvataju kome mogu da veruju i sa kim zele da ostvare blizak kontakt. Pohvalite ih kada se prikljuce grupi i kada nesto dobro urade. U ovom razvojnom periodu deca jos nemaju dovoljno razvijene moralne vrednosti i socijalne vestine, pa se moze javiti neprijateljsko ponasanje i raspolozenje prema deci koja su na bilo koji nacin drugacija od njega samog. Zbog toga je kod deteta vazno razvijati samopouzdanje i osecaj sopstvene vrednosti kao i toleranciju prema razlicitostima.

Odnos prema ucitelju/uciteljici je vrlo vazan za dobar start. Govorite detetu o ucitelju/uciteljici lepim recima, sa postovanjem i uvazavanjem njegovog rada. Nikada nemojte pred detetom osporavati uciteljev autoritet (probleme resavajte nasamo), objasnite detetu da ucitelj nije samo tu da prenese znanje vec i da mu pomogne, da ga uputi, da mu pokaze kako nesto da uradi, da se raduje njegovim uspesima i da mu pomogne da stekne drugove. Kod djaka prvaka autoritet ucitelja je najjaci (dozivljavaju ga kao najpametnijeg, najpravednijeg coveka na svetu) i upravo tim autoritetom ucitelj/uciteljica vrse veliki vaspitni uticaj.

Pripremite se da adapacija nekad ne tece glatko, posebno kod dece koja se nisu odvajala od porodice i koje su previse emotivno vezena za roditelje. Naoruzajte se strpljenjem, ne kritikujte dete jer kritika obeshrabljuje i vodi neuspehu. pokazite mu ljubav i veru u njega, da vasa ljubav nece zavisiti od ocena, ali da imate neka razumna ocekivanja od deteta.  Objasnite mu da su ocene relativna stvar, da se mogu popraviti.

Teskoce u prilagodjavanju se mogu ispoljiti u promeni ponasanja, bilo da se preterano povlace ili postaju upadljivo nemirna, a moguce su i druge reakcije kao sto su zaboravnost, plakanje, strahovi, izbegavanje skole, “bekstvo u bolest”, poremecaji apetita, sna, poremecaji funkcija probavnih organa. Najcesce je rec o  prolaznim simptomima ili reakcije na neuspeh u prilagodjavanju ili na strah od neuspeha. Strah moze biti izazvan teskocama u prihvatanju skolskih obaveza ili u nemogucnosti uspostavljanja kontakata sa drugom decom ili uciteljem/uciteljicom.C ak i ako dete ne prolazi kroz probleme odvajanja, imajte na umu da je dolazak u novu sredinu tezak prelaz za njega. Pa, ukoliko na pocetku odbija da se prikljuci grupi, da radi sa drugarima, da odgovara na vasa uputstva, setite se da je takvo ponasanje, makar u prvim nedeljama, razvojno normalno.

Psihofizicka zrelost i ponasanje i stavovi roditelja zajedno odredjuju  spremnost deteta za skolu . Roditelji, podrzite svoje dete da u novu i najduzu avanturu u njegovom zivotu krene sigurnim koracima.

]]> http://www.roditeljinfo.com/2010-07-uloga-roditelja-u-priremi-za-skolu.html/feed 0 http://www.roditeljinfo.com/2008-11-da-li-emotivno-zlostavljate-dete-vozeci-ga-u-kolicima.html http://www.roditeljinfo.com/2008-11-da-li-emotivno-zlostavljate-dete-vozeci-ga-u-kolicima.html#comments Thu, 27 Nov 2008 13:31:59 +0000 admin http://www.roditeljinfo.com/?p=266 U sred ove cuvene ekonomske krize koja preti da zivote stavi u stand-by mod narednih nekoliko meseci ili godina, naucnici skotskog univerziteta Dandi potrosili su nekoliko desetina hiljada funti na jedno vrlo vrlo korisno istrazivanje. Ako spadate u 99% roditelja koji svoju decu guraju u kolicima koja su licem okrenuta od vas, treba da budete svesni da kocite detetov emotivni razvoj i stvarate idealne uslove da odraste u anksioznu, nesigurnu, introvertnu osobu koja ce imati ozbiljnih problema sa govorom. Osobu koja se ne smeje. Osobu koja nema prijatelje. Osobu koja se plasi sveta oko sebe jer mamino ozareno lice nije bilo deo svakog i bas svakog susreta sa njim. Pa ako necete da emotivno osakatite svoje cedo – okrenite ta kolica ka vama kako bi mogli da im gucete i razgovarate sa njima tokom SVAKOG MINUTA kad su budni, SVAKOG MOGUCEG DANA!

Elem, rezultati famoznog istrazivanja ovako glase: deca koja kao mala nisu bila licem u lice sa osobom koja ih gura u kolicima, kasnije su bila manje sklona da pricaju, smeju se i stupaju u interakciju sa svojim roditeljima od dece vozene u drugacije okrenutim kolicima. Roditelji koji su gledali u bebe dva pita cesce su im pricali, nego kad su bile okrenute od njih. Ritam srca beba je pri gledanju i slusanju roditelja bio usporeniji i one su dvostruko cesce padale u san, sto je pokazatelj da su se osecale opusteno i bezbedno. Hmmm, a da im nije mozda bilo dosadno?

Deca gledaju svoje roditelje veci deo dana (a i noci). Ono sto ne vide u kolicima okrenutim ka roditelju je svet koji ih okruzuje. Kako cete pokazati detetu slatku kucu ili jato golubova ili sarene balone koji se prodaju na ulici ako je prinudjeno da neprekidno gleda u vase “zanimljivo” lice?

Imam utisak da se gomilaju “relevantna” istrazivanja o tome kako sve roditelji stete svojoj deci. Kad bolje razmislim, svoju bebu hranim adaptiranim mlekom (citaj: otrovom), ne jurim BPA -free flasice i organsku hranu (najvise zato sto bi to u ovoj zemlji bilo mission imposible), cesce posegnem za gotovim kasicama nego sto se latim sporeta, itd itd. O da, cerku sam gurala u kolicima okrenutim OD SEBE ( zvuci kao da teramo decu dalje od nas) do njene trece godine i gle cuda – sa svojih 4,5 godina bukvalno ne zatvara usta. Prica cak i u snu. Mora da ipak nesto radim kako valja…. O greska, to je zbog precestog gledanja TV-a!

Bolje bi bilo da naprave istrazivanje kako da “doguramo” decu do fakulteta, s obzirom kako nam se pise….

Roditelji cine tri najcesce greske kada se nadju pred nezeljenim ponasanjem deteta:

1. NAPADE BESA DOZIVLJAVAJU LICNO -Roditelji napad besa mogu da dozive kao  nepostovanje njihove licnosti, kao napad na njihov autoritet. Ako uzmemo u obzir da su napadi besa i histericnog plakanja najcesi izmedju trece i pete godine, jasno nam je da je dete nezrelo i da jos nije steklo dovoljno samokontrole ni iskustva da adekvano reaguje u nekim situacijama. Znaci, ne treba se odmah “baciti” na dete kako bi mu pokazali ko je mocniji i ko treba da ima kontrolu vec treba pomoci detetu da nadje primereniji pa samim tim i efikasniji model ponasanja u konkretnoj, za dete “teskoj” situaciji. Drugo, ne treba svaki detetov izliv besa dozivljavati kao licni neuspeh u vaspitanju. Ako previse brinete sta ce okolina da misli o vama, kakav ste vi to roditelj kad se vase detete baca po podu prodavnice jer ne zelite da mukupite gumene bombone ili sta vec, to ce samo izazvati jos vise frustracija i licnog nezadovoljstva i blokirati vasu sposobnost da efikasno odreagujete na ponasanje deteta. Trece, nemoj te ocekivati da vase dete bude savrseno! Izlivi besa i napadi placa su deo odrastanja i zavisno od samog karaktera neka deca su im sklonija a neka ne. Ono sto roditelji i drugi znacajni odrasli mogu da ucine je da pazljivo posmatraju sta ih izaziva, sta im je “okidac” i da  ih sprece ako je moguce ili da adekvano odreaguju. U svakom slucaju roditelj treba da sacuva prisebnost i da fleksibilno postupa kako bi kod deteta ugasio ovakve reakcije. Ponekad je to vrlo jednostavno ,recimo  kroz salu ili usmeravanjem decije paznje u nekom drugom pravcu, a nekad zahteva dosta truda i strpljenja.

2. ZA SVAKI NAPAD SLEDI KAZNA – to bi bilo kao kad bi sve bolesti lecili istim lekom. Vrlo je vazno ispitati uzrok izliva besa. Ako je vase dete frustrirano zato sto ne moze da uradi neki zadatak, da slozi puzzle ili da sagradi kulu od kocki, resenje sigurno ne lezi u oduzimanju najdraze igracke ili u time out-u. Pomozite detetu da stekne vise samopouzdanja i objasnite mu da je ok ako nesto ne znas i da niko ni ne ocekuje od njega da sve zna.

3. IGNORISANJE OKIDACA IZLIVA BESA – ponekad je dete umorno ili gladno ili bilo izlozeno prevelikoj senzornoj stimulaciji. Cekanje je cest okidac besa, posebno ako se na kraju ne dobije ono sto se cekalo. Prelazak sa zabavne na dosednu aktinost ili na neaktivnost je takodje potencijalni triger, npr. “ugasi TV i sedi da veceras”. Situacije u kojima je ugrozeno detetovo samopouzdanje ilisamopostovanje – ako izgubi u igri, nesto pogresi ili mu se deca rugaju – sve su to situacije u kojima se dete tesko snalazi i gde ga preplave emocije koje jednostavno moraju da “isplivaju”. Ponekad je problem u nedostatku paznje prezauzetih roditelja. Ako se problem javlja uvek kada razgovarate telefonom, kada vam dodju prijatelji a dete posaljete u njegovu sobu da “ne smeta”, nda vasem detetu nedostaje vreme kada ste tu samo za njega. Posto mala deca nemaju predstavu o vremenu, umesto da kazete “igracu se s tobom kasnije” budite precizniji i recite npr. “igracu se sa tobom u “14h” i pokazite mu na satu kad je to vreme. Tako ce detetu cekanje lakse pasti.

Sustina je da ma koliko analizirali ponasanje vaseg deteta ne mozete uvek da sprecite nezeljene reakcije, ali mozete da naucite sta ih najcesce izaziva i kako da reagujete na njih.