Ukoliko ste novi na ovom sajtu, mozete se prijaviti na ovaj sajt Emailom. Hvala na poseti!

U sred ove cuvene ekonomske krize koja preti da zivote stavi u stand-by mod narednih nekoliko meseci ili godina, naucnici skotskog univerziteta Dandi potrosili su nekoliko desetina hiljada funti na jedno vrlo vrlo korisno istrazivanje. Ako spadate u 99% roditelja koji svoju decu guraju u kolicima koja su licem okrenuta od vas, treba da budete svesni da kocite detetov emotivni razvoj i stvarate idealne uslove da odraste u anksioznu, nesigurnu, introvertnu osobu koja ce imati ozbiljnih problema sa govorom. Osobu koja se ne smeje. Osobu koja nema prijatelje. Osobu koja se plasi sveta oko sebe jer mamino ozareno lice nije bilo deo svakog i bas svakog susreta sa njim. Pa ako necete da emotivno osakatite svoje cedo – okrenite ta kolica ka vama kako bi mogli da im gucete i razgovarate sa njima tokom SVAKOG MINUTA kad su budni, SVAKOG MOGUCEG DANA!

Elem, rezultati famoznog istrazivanja ovako glase: deca koja kao mala nisu bila licem u lice sa osobom koja ih gura u kolicima, kasnije su bila manje sklona da pricaju, smeju se i stupaju u interakciju sa svojim roditeljima od dece vozene u drugacije okrenutim kolicima. Roditelji koji su gledali u bebe dva pita cesce su im pricali, nego kad su bile okrenute od njih. Ritam srca beba je pri gledanju i slusanju roditelja bio usporeniji i one su dvostruko cesce padale u san, sto je pokazatelj da su se osecale opusteno i bezbedno. Hmmm, a da im nije mozda bilo dosadno?

Deca gledaju svoje roditelje veci deo dana (a i noci). Ono sto ne vide u kolicima okrenutim ka roditelju je svet koji ih okruzuje. Kako cete pokazati detetu slatku kucu ili jato golubova ili sarene balone koji se prodaju na ulici ako je prinudjeno da neprekidno gleda u vase “zanimljivo” lice?

Imam utisak da se gomilaju “relevantna” istrazivanja o tome kako sve roditelji stete svojoj deci. Kad bolje razmislim, svoju bebu hranim adaptiranim mlekom (citaj: otrovom), ne jurim BPA -free flasice i organsku hranu (najvise zato sto bi to u ovoj zemlji bilo mission imposible), cesce posegnem za gotovim kasicama nego sto se latim sporeta, itd itd. O da, cerku sam gurala u kolicima okrenutim OD SEBE ( zvuci kao da teramo decu dalje od nas) do njene trece godine i gle cuda – sa svojih 4,5 godina bukvalno ne zatvara usta. Prica cak i u snu. Mora da ipak nesto radim kako valja…. O greska, to je zbog precestog gledanja TV-a!

Bolje bi bilo da naprave istrazivanje kako da “doguramo” decu do fakulteta, s obzirom kako nam se pise….

Klinicki psiholog Dr Jed Baker autor je knjige No More Meltdowns u kojoj pruza korisne savete roditeljima kako da reaguju na nekontrolisano ponasanje kod dece i kako da ga sprece. Pametan vodic za roditelje kako da promene sopstveno ponasanje kako bi pomogli deci da promene svoje. Preporuke se ne odnose samo na roditelje vec i na sve odrasla osobe koje deca dozivljavaju kao drage i znacajne osobe, dakle i na babe, dede, tetke, vaspitace i ucitelje… Upravo u prostoru svog najblizeg svakodnevnog okruzenja i na ovim relacijama odraslih, deca uce i sticu obrasce svojih buducih ponasanja i interakcija.

Roditelji cine tri najcesce greske kada se nadju pred nezeljenim ponasanjem deteta:

1. NAPADE BESA DOZIVLJAVAJU LICNO -Roditelji napad besa mogu da dozive kao  nepostovanje njihove licnosti, kao napad na njihov autoritet. Ako uzmemo u obzir da su napadi besa i histericnog plakanja najcesi izmedju trece i pete godine, jasno nam je da je dete nezrelo i da jos nije steklo dovoljno samokontrole ni iskustva da adekvano reaguje u nekim situacijama. Znaci, ne treba se odmah “baciti” na dete kako bi mu pokazali ko je mocniji i ko treba da ima kontrolu vec treba pomoci detetu da nadje primereniji pa samim tim i efikasniji model ponasanja u konkretnoj, za dete “teskoj” situaciji. Drugo, ne treba svaki detetov izliv besa dozivljavati kao licni neuspeh u vaspitanju. Ako previse brinete sta ce okolina da misli o vama, kakav ste vi to roditelj kad se vase detete baca po podu prodavnice jer ne zelite da mukupite gumene bombone ili sta vec, to ce samo izazvati jos vise frustracija i licnog nezadovoljstva i blokirati vasu sposobnost da efikasno odreagujete na ponasanje deteta. Trece, nemoj te ocekivati da vase dete bude savrseno! Izlivi besa i napadi placa su deo odrastanja i zavisno od samog karaktera neka deca su im sklonija a neka ne. Ono sto roditelji i drugi znacajni odrasli mogu da ucine je da pazljivo posmatraju sta ih izaziva, sta im je “okidac” i da  ih sprece ako je moguce ili da adekvano odreaguju. U svakom slucaju roditelj treba da sacuva prisebnost i da fleksibilno postupa kako bi kod deteta ugasio ovakve reakcije. Ponekad je to vrlo jednostavno ,recimo  kroz salu ili usmeravanjem decije paznje u nekom drugom pravcu, a nekad zahteva dosta truda i strpljenja.

2. ZA SVAKI NAPAD SLEDI KAZNA – to bi bilo kao kad bi sve bolesti lecili istim lekom. Vrlo je vazno ispitati uzrok izliva besa. Ako je vase dete frustrirano zato sto ne moze da uradi neki zadatak, da slozi puzzle ili da sagradi kulu od kocki, resenje sigurno ne lezi u oduzimanju najdraze igracke ili u time out-u. Pomozite detetu da stekne vise samopouzdanja i objasnite mu da je ok ako nesto ne znas i da niko ni ne ocekuje od njega da sve zna.

3. IGNORISANJE OKIDACA IZLIVA BESA – ponekad je dete umorno ili gladno ili bilo izlozeno prevelikoj senzornoj stimulaciji. Cekanje je cest okidac besa, posebno ako se na kraju ne dobije ono sto se cekalo. Prelazak sa zabavne na dosednu aktinost ili na neaktivnost je takodje potencijalni triger, npr. “ugasi TV i sedi da veceras”. Situacije u kojima je ugrozeno detetovo samopouzdanje ilisamopostovanje – ako izgubi u igri, nesto pogresi ili mu se deca rugaju – sve su to situacije u kojima se dete tesko snalazi i gde ga preplave emocije koje jednostavno moraju da “isplivaju”. Ponekad je problem u nedostatku paznje prezauzetih roditelja. Ako se problem javlja uvek kada razgovarate telefonom, kada vam dodju prijatelji a dete posaljete u njegovu sobu da “ne smeta”, nda vasem detetu nedostaje vreme kada ste tu samo za njega. Posto mala deca nemaju predstavu o vremenu, umesto da kazete “igracu se s tobom kasnije” budite precizniji i recite npr. “igracu se sa tobom u “14h” i pokazite mu na satu kad je to vreme. Tako ce detetu cekanje lakse pasti.

Sustina je da ma koliko analizirali ponasanje vaseg deteta ne mozete uvek da sprecite nezeljene reakcije, ali mozete da naucite sta ih najcesce izaziva i kako da reagujete na njih.