Dobrodosli! Da li ste se vec prijavili da primate novosti sa sajta Emailom?

U sred ove cuvene ekonomske krize koja preti da zivote stavi u stand-by mod narednih nekoliko meseci ili godina, naucnici skotskog univerziteta Dandi potrosili su nekoliko desetina hiljada funti na jedno vrlo vrlo korisno istrazivanje. Ako spadate u 99% roditelja koji svoju decu guraju u kolicima koja su licem okrenuta od vas, treba da budete svesni da kocite detetov emotivni razvoj i stvarate idealne uslove da odraste u anksioznu, nesigurnu, introvertnu osobu koja ce imati ozbiljnih problema sa govorom. Osobu koja se ne smeje. Osobu koja nema prijatelje. Osobu koja se plasi sveta oko sebe jer mamino ozareno lice nije bilo deo svakog i bas svakog susreta sa njim. Pa ako necete da emotivno osakatite svoje cedo – okrenite ta kolica ka vama kako bi mogli da im gucete i razgovarate sa njima tokom SVAKOG MINUTA kad su budni, SVAKOG MOGUCEG DANA!

Elem, rezultati famoznog istrazivanja ovako glase: deca koja kao mala nisu bila licem u lice sa osobom koja ih gura u kolicima, kasnije su bila manje sklona da pricaju, smeju se i stupaju u interakciju sa svojim roditeljima od dece vozene u drugacije okrenutim kolicima. Roditelji koji su gledali u bebe dva pita cesce su im pricali, nego kad su bile okrenute od njih. Ritam srca beba je pri gledanju i slusanju roditelja bio usporeniji i one su dvostruko cesce padale u san, sto je pokazatelj da su se osecale opusteno i bezbedno. Hmmm, a da im nije mozda bilo dosadno?

Deca gledaju svoje roditelje veci deo dana (a i noci). Ono sto ne vide u kolicima okrenutim ka roditelju je svet koji ih okruzuje. Kako cete pokazati detetu slatku kucu ili jato golubova ili sarene balone koji se prodaju na ulici ako je prinudjeno da neprekidno gleda u vase “zanimljivo” lice?

Imam utisak da se gomilaju “relevantna” istrazivanja o tome kako sve roditelji stete svojoj deci. Kad bolje razmislim, svoju bebu hranim adaptiranim mlekom (citaj: otrovom), ne jurim BPA -free flasice i organsku hranu (najvise zato sto bi to u ovoj zemlji bilo mission imposible), cesce posegnem za gotovim kasicama nego sto se latim sporeta, itd itd. O da, cerku sam gurala u kolicima okrenutim OD SEBE ( zvuci kao da teramo decu dalje od nas) do njene trece godine i gle cuda – sa svojih 4,5 godina bukvalno ne zatvara usta. Prica cak i u snu. Mora da ipak nesto radim kako valja…. O greska, to je zbog precestog gledanja TV-a!

Bolje bi bilo da naprave istrazivanje kako da “doguramo” decu do fakulteta, s obzirom kako nam se pise….

Zahvaljujuci nacionalnom projektu “Beba dolazi” buduce mame putem SMS na broj 3377 tokom trajanja trudnoce mogu da se informisu o promenama u svom organizmu, promenama kod bebe, o preporuci da obave odredjene preglede i kako da se ponasaju u svakoj fazi trudnoce. Projekat, zapocet 2006. godine, podrzali su Evropska agencija za rekonstrukciju, Ministarstvo zdravlja, Narodna kancelarija predsednika republike, Crveni krst Srbije, kao i kompanije “Hemofarm”, “Mobilna telefonija Srbije”, “Majkrosoft Srbija”, i druge.

Prijavljivanje na servis vrsi se slanjem SMS poruke – ukucati PT, razmak, ime i prezime, nedelju trudnoce i poslati na 3377. Prijavljivanje na servis kosta 80 dinara plus PDV. Za sada je SMS vodic dostupan trudnicama koje koriste mts mrezu 064 i 065. To omogucava da tokom trudnoce svake nedelje dobijete od 3 do 6 besplatnih strucno-medicinskih poruka. Poruke su pripremljene pocev od pete nedelje pa do kraja trudnoce.

Takodje je aktivan sajt www.bebadolazi.net gde mozete dobiti informacije o tome kako se pripremiti za trudnocu, kako zatrudneti, koji su znaci trudnoce, informacije o trudnoci, zdravlju i razvoju ploda, rizicima i ishrani u trudnoci, pripremi za porodjaj i o samom porodjaju.

Klinicki psiholog Dr Jed Baker autor je knjige No More Meltdowns u kojoj pruza korisne savete roditeljima kako da reaguju na nekontrolisano ponasanje kod dece i kako da ga sprece. Pametan vodic za roditelje kako da promene sopstveno ponasanje kako bi pomogli deci da promene svoje. Preporuke se ne odnose samo na roditelje vec i na sve odrasla osobe koje deca dozivljavaju kao drage i znacajne osobe, dakle i na babe, dede, tetke, vaspitace i ucitelje… Upravo u prostoru svog najblizeg svakodnevnog okruzenja i na ovim relacijama odraslih, deca uce i sticu obrasce svojih buducih ponasanja i interakcija.

Roditelji cine tri najcesce greske kada se nadju pred nezeljenim ponasanjem deteta:

1. NAPADE BESA DOZIVLJAVAJU LICNO -Roditelji napad besa mogu da dozive kao  nepostovanje njihove licnosti, kao napad na njihov autoritet. Ako uzmemo u obzir da su napadi besa i histericnog plakanja najcesi izmedju trece i pete godine, jasno nam je da je dete nezrelo i da jos nije steklo dovoljno samokontrole ni iskustva da adekvano reaguje u nekim situacijama. Znaci, ne treba se odmah “baciti” na dete kako bi mu pokazali ko je mocniji i ko treba da ima kontrolu vec treba pomoci detetu da nadje primereniji pa samim tim i efikasniji model ponasanja u konkretnoj, za dete “teskoj” situaciji. Drugo, ne treba svaki detetov izliv besa dozivljavati kao licni neuspeh u vaspitanju. Ako previse brinete sta ce okolina da misli o vama, kakav ste vi to roditelj kad se vase detete baca po podu prodavnice jer ne zelite da mukupite gumene bombone ili sta vec, to ce samo izazvati jos vise frustracija i licnog nezadovoljstva i blokirati vasu sposobnost da efikasno odreagujete na ponasanje deteta. Trece, nemoj te ocekivati da vase dete bude savrseno! Izlivi besa i napadi placa su deo odrastanja i zavisno od samog karaktera neka deca su im sklonija a neka ne. Ono sto roditelji i drugi znacajni odrasli mogu da ucine je da pazljivo posmatraju sta ih izaziva, sta im je “okidac” i da  ih sprece ako je moguce ili da adekvano odreaguju. U svakom slucaju roditelj treba da sacuva prisebnost i da fleksibilno postupa kako bi kod deteta ugasio ovakve reakcije. Ponekad je to vrlo jednostavno ,recimo  kroz salu ili usmeravanjem decije paznje u nekom drugom pravcu, a nekad zahteva dosta truda i strpljenja.

2. ZA SVAKI NAPAD SLEDI KAZNA – to bi bilo kao kad bi sve bolesti lecili istim lekom. Vrlo je vazno ispitati uzrok izliva besa. Ako je vase dete frustrirano zato sto ne moze da uradi neki zadatak, da slozi puzzle ili da sagradi kulu od kocki, resenje sigurno ne lezi u oduzimanju najdraze igracke ili u time out-u. Pomozite detetu da stekne vise samopouzdanja i objasnite mu da je ok ako nesto ne znas i da niko ni ne ocekuje od njega da sve zna.

3. IGNORISANJE OKIDACA IZLIVA BESA – ponekad je dete umorno ili gladno ili bilo izlozeno prevelikoj senzornoj stimulaciji. Cekanje je cest okidac besa, posebno ako se na kraju ne dobije ono sto se cekalo. Prelazak sa zabavne na dosednu aktinost ili na neaktivnost je takodje potencijalni triger, npr. “ugasi TV i sedi da veceras”. Situacije u kojima je ugrozeno detetovo samopouzdanje ilisamopostovanje – ako izgubi u igri, nesto pogresi ili mu se deca rugaju – sve su to situacije u kojima se dete tesko snalazi i gde ga preplave emocije koje jednostavno moraju da “isplivaju”. Ponekad je problem u nedostatku paznje prezauzetih roditelja. Ako se problem javlja uvek kada razgovarate telefonom, kada vam dodju prijatelji a dete posaljete u njegovu sobu da “ne smeta”, nda vasem detetu nedostaje vreme kada ste tu samo za njega. Posto mala deca nemaju predstavu o vremenu, umesto da kazete “igracu se s tobom kasnije” budite precizniji i recite npr. “igracu se sa tobom u “14h” i pokazite mu na satu kad je to vreme. Tako ce detetu cekanje lakse pasti.

Sustina je da ma koliko analizirali ponasanje vaseg deteta ne mozete uvek da sprecite nezeljene reakcije, ali mozete da naucite sta ih najcesce izaziva i kako da reagujete na njih.

Karlicni polozaj je polozaj bebe u materici kada ona prednjaci zadnjicom ili nogama nadole i srece se prosecno kod 3-4 % trudnica. Kao relativno retka pojava, ovakva trudnoca i polozaj smatraju se visoko rizicnim i trudnice kod kojih je konstatovana moraju ozbiljno voditi racuna o svom zdravlju. Iako su mnoge zene prirodnim putem rodile iako beba nije bila u idealnom polozaje, veca je mogucnost potencijalnih komplikacija ukoliko je beba u karlicnom polozaju.

Karlicni polozaj bebe najcesce se dijagnosticira u 28. nedelji trudnoce i ne mora da se zadrzi do porodjaja. Sve do 36. nedelje polozaj bebe u materici se menja, jer ona ima dovoljno prostora i plodove vode da se okrece. Posle se retko desi da se beba okrene.

Vrste polozaja

“Zadnji polozaj” – razlikuju se cisto zadnji i mestovito-zadnji polozaj. Kod cisto zadnjeg na ulazu u karlicu (prema izlazu iz materice) lezi zadnjica bebe, noge su savijene u kukovima i kolenima i leze duz tela. Kod mestovito-zadnjeg polozaja, bebina zadnjica je zajedno sa nogama okrenuta ka karlici, noge su savijene u kukovima i zglobovima kolena.

Nozno prednjacenje ploda – Razlikujemo dva nacina noznog prednjacenja ploda: 1) kada prednjace obe noge, malo razmaknute u kukovima i zglobovima kolena; 2) kada je jedna noga pruzena u kuku i kolenu, druga savijena u kuku i lezi vise.

Karlicni polozaj cesto je uslovljen prostornim problemom u uterusu i beba zauzima stav u kojem se oseca najprijatnije. Da li se radi o jednom od ovih nepravilnih polozaja moze se utvrditi i spoljnim pregledom trbuha. Kod normalne trudnoce materica je razvucena uzduzno, a ne poprecno.

Rizici porodjaja vaginalnim putem

Beba dobija kiseonik putem pupcane vrpce dok je u stomaku. Ukoliko beba krene zadnjicom, pupcanik moze da sklizne u porodjajni kanal gde biva pritisnut i zaglavljen te je protok kiseonika umanjen ili onemogucen. Imajuci ovo na umu, vecina ginekologa se odlucuje za carski rez kada je beba u karlicnom polozaju jer on definitivno predstavlja manji rizik i za mamu i za bebu. Ako se ipak odlucite za vaginalni porodjaj onda racunajte da ce vam napraviti povecu epiziotomiju kako bi beba imala prostora da izadje. Takodje ceste su upotrebe forcepsa i vakuma kako bi se olaksalo istiskivanje deteta.

Takodje, ukoliko trudovi krenu i potisnu bebu u karlicu majke pre nego sto pocne operacija planiranog carskog reza, vecina akusera pokusava da do kraja izvede vaginalni porodjaj, pre nego da radi hitan i tezak carski rez.

Sta moze vas ginekolog da uradi kako bi se beba postavila u povoljniji polozaj?

Ranije su akuseri u toku 37-38 nedelje pokusavali da okrenu bebu u adekvatan polozaj pomocu tzv. “spoljnog okreta”. Medjutim, ovaj zahvat je cesto bio neefikasan i nosio je sa sobom opasnost od raslojavanja placente, pritiska ili obavijanja pupcane vrpce, te se danas retko primenjuje u praksi i mora da ga izvodi vrlo strucno osoblje i to u bolnickim uslovima kako bi bio moguc hitan carski rez ako dodje do komplikacija. Akuserska intervencija pri karlicnom porodjaju koja se sve redje primenjuje je i “unutrasnji okret” u toku porodjaja. Tada se izvlaci noga bebe, koja se dovodi u uzduzni polozaj, ali karlicni, pa se i porodjaj vodi po mehanizmu “karlicnog” radjanja. Danas se primenjuje kod nekih blizanackih trudnoca, gde je drugi blizanac u poprecnom polozaju.

Sta vi mozete da uradite kako bi podstakli bebu da promeni polozaj?

Ima nekoliko metoda koje mozete da pokusate, ne nose nikakav rizik i mnoge majke smatraju da su pomogle bebi da se okrene.

• svaka dva-tri sata tokom nekoliko dana kleknite pored kreveta, nagnite se napred i naslonite grudi i ramena na krevet i ostanite u tom polozaju 15 minuta. U studiji koja je obuhvatala 71 karlicno postavljenu bebu cak 65 beba se okrenulo glavom dole nakon sto su njihove majke koristile ovaj metod.
• provodite sto vise vremena “na sve cetiri” ljujajuci se napred-nazad.
• odmarajte lezeci na ledjima sa nogama podignutim iznad nivoa glave. mozete podmetnuti nekoliko jastuka.
• pustajte muziku kod donjeg stomaka ili cak izmedju nogu, mozda ce beba pratiti zvuk!
• Kinezi imaju svoj metod koji se bazira na konzumaciji ljute hrane, sto povecava pokretljivost bebe pa je i veca sansa da se okrene.
• stavite kesicu smznutog povrca na deo stomaka gde mislite da se nalazi bebina glava. Mozda ce beba zeleti da pobegne od hladnoce i srecom se okrenuti bas glavom dole!

Ginekolozi imaju razlicita iskustva i vestine, te ce zeleti da vas porode onako kako se njima cini najbezbednije. Ako se vas akuser ne slaze da pokusate prirodan porodjaj ili prihvatite to ili potrazite nekog drugog koji ima vise iskustva u radjanju karlicnih beba.

Kontroverzna “fabrika beba” otvorena je u Poljskoj.Strucnjaci u Poljskoj odlucili su da ozbiljne probleme svoje demografije rese otvaranjem centra za pomoc parovima koji ne mogu imati decu. U centru vec zivi 37 mladih surogat-majki koje su spremne roditi decu parovima koji to ne mogu. Vecina Poljaka odobrava otvaranje centra, ali se Katolicka crkva ostro protivi.

Centar za surogat-majcinstvo je vec objavio cenovnik svojih usluga, a dobio je i prve klijente. Naknada za surogat majke moze iznositi izmedju 15.000 i 22.000 americkih dolara, ali cene nisu fiksne i oko njih se moze pregovarati.
Surogat majke moraju proci niz razlicitih medicinskih pretraga koje ukljucuju i testiranje na genetski prenosive bolesti. Moraju se jos obavezati da nece piti alkohol ili pusiti cigarete tokom trudnoce.Specijalisti obracaju paznju i na adrese surogat majki i sterilnih parova, jer na taj nacin zele izbeci mogucnost susreta surogat majke i deteta.

S druge strane, buduci roditelji moraju garantovati da ce usvojiti bebu bila ona zdrava ili ne. Surogat majka se ugovorom mora se odreci svih prava na bebu nakon njenog rodjenja.

Osnivaci ovog centra su objasnili da ih je na ovaj korak navela cinjenica da 1,5 miliona Poljaka ne moze da ima decu.

U Srbiji je cak 200.000 parova suoceno sa sterilitetom. Nijedan od njih ne moze zvanicno do potomstva da dodje programom surogat-majke. Znaci surogat majka je zena koja iznosi trudnocu i daje dete nakon rodjenja za novcanu nadoknadu i dete koje je rodila nije bioloski njeno. Pozajmljivanje tudje materice za nosenje i donosenje deteta na svet, nije regulisano domacim Zakonom o porodici. Iz Ministarstva zdravlja kazu da je u toku izrada nacrta novog zakona koji ce precizirati da li postoji pravni osnov za ovakav metod. Specijalna bolnica za humanu reprodukciju u Beogradu donedavno je na svojoj internet-prezentaciji nudila uslugu surogat-majke. U ovoj klinici se programi surogat-majke rade samo zenama koje nemaju matericu, pa im je neophodna druga zena da umesto njih iznese trudnocu.
Tamo gde je to zakonom dozvoljeno (Velika Britanija, Rusija, Ukrajina, Kanada, SAD) pisu se opsirni ugovori izmedju narucioca i “pozajmljene” majke. Cesti su primeri da surogat-majka hoce da zadrzi dete posle porodjaja. U slucaju kada je citav reproduktivni materijal para koji je “zakupio” matericu, sud odlucuje sta je najbolje za dete. Dešavalo se da bolesnu bebu nece nijedna strana.

Hollywood je zaista magicno mesto – uzbudljiv zivot, prelepe zene (koje ostanu zive i posle 15 plasticnih operacija), zgodni muskarci svi uzrasta, osmesi koji pokazuju biserno bele zube, zategnute zadnjice, stomak ravan do ulubljenja (ako se vidi minijaturna izbocina-zena je sigurno u drugom stanju), grudi koje prkose sili gravitacije. Magiji izgleda nema granica-kako inace objasniti ta savrsena tela samo nekoliko dana (nedelja) posle porodjaja? Nazalost jak pritisak da budete u top formi odmah nakon porodjaja ne odnosi se samo na slavne mama kojima od izgleda zavisi posao. Izgleda da danas svaka zena koja je spremna da rodi dete posle porodjaja mora da izgleda bolje nego ikad! Ako ste ranije bili debeli, puni strija i celulita to se moze oprostiti. Ali ako setate svoje novorodjence a ne izgledate kao Heidi Klum e onda ste dzaba radjali – nista od divljenja “vidi kako dooobro izgleda a tek sto se porodila” ili “vau ti kao da nisi ni radjala”.

Da ne bude zabune, podrzavam yummy mummy trend, drago mi je da je proslo vreme kad je Princeza Dajana nosila sator-haljine posle rodjenja svog prvog deteta i sto danas biti mama ne znaci biti debela, zapustena domacica. Lepo je videti sredjenu, sexy, u formi mamu koja i dalje vodi racuna o svom izgledu i zdravlju. Ali zar ne mozemo naci neku sredinu? Nesto izmedju sator haljina i spremne-za -Playboy-odmah-nakon-porodjaja?

Za sebe mislim da sam tipicna mama- sama pomisao da treba da nosim bikini nekoliko meseci nakon porodjaja je zastrasujuca, ali i pomisao da budem satima odvojena od svoje bebe kad sam joj najpotrebnija kako bih u nekoj teretani topila masnocu mi je jos uzasnija. Ne samo da nisam drzala dijetu i brojala svaku kaloriju nego sam vodila racuna da jedem i pijem dovoljno kako bih imala dosta mleka za bebu. I tako mi sa nakupljeni kilogrami tope sporo i ne ocekujem da budem u punoj formi pre nego sto moje drugo dete proslavi prvi rodjendan.

Svaka “normalna” mama zna da cim se dete rodi ono dolazi u prvi plan i vise nema vremena, ni snage, ni volje, ni zelje da se opsesivno fokusira na svoj izgled. Ja licno nemam vremena da vezbam par sati dnevno, ne mogu da platim licnog trenera, nemam fond za liposukciju i tummy tuck i, koliko znam, niko se ne otima da mi sprema ukusne, zdrave, niskokaloricne obroke i cedi grejpfrut dok neka superdadilja u svom krilu veselo cupka moju bebu. Svoje telo sada vise postujem i posmatram ga iz nekog drugog ugla. Ono je stvorilo, nosilo, rodilo i hranilo dve bebe i zasluzuje svako postovanje i divljenje, a ne kritiku i nipodostavanje.

Da li je zdravo naglo gubiti kilograme nakon porodjaja?

Ekstremne dijete nisu dobre ni za mamu ni za bebu. Ukoliko dojite svakodnavno treba da unosite dovoljno vitamina, minerala, proteina i masnoce kako bi mleko bilo kvalitetno i vase dete lepo napredovalo (kolicina mleka zavisi od kolicine tecnosti koju unosite ali na kvalitet utice ishrana). Takodje, vase telo je proslo kroz veliku promenu-trudnocu i svaki porodjaj je traumatican za telo. Dajte mu vremena da se oporavi i nemojte ga maltretirati agresivnim vezbanjem.

Da li su zvezde iskrene kad pricaju kako su izgubile kilograme ODAH nakon porodjaja?

To je pod velikim znakom pitanja! Povratak u formu u vrlo kratkom vremenskom roku, bez ekstremnih mera u ishrani, vezbanju ili hirurskih intervencija prosto nije uobicajeno, cak je vrlo vrlo retko. Ne mozete da se ne pitate da li su neke slavne mame uradile liposukciju ili tummy tuck za vreme carskog reza (takozvani “c-tuck”). Neke slavne mame tse zaklinju da im je dojenje prosto istopilo svu masnocu, ali cinjenica je da dojenje sagori samo oko 300 kalorija na dan – svakako pomaze, ali ne dovoljno da vas nekom magijom ucini mrsavim.

Koji je zdraviji pristup telu nakon porodjaja?

Kao prvo i osnovno- pomirite se sa cinjenicom da porodiliste necete napustiti u skinny dzinsu! Morace da prodje neko vreme da vratite svoju staru figuru. Tokom prve nedelje nakon porodjaja mozete ocekivati gubitak od 2-3 kilograma koji predstavlja visak tecnosti koje je vase telo nakupilo u trudnoci. Nakon toga vecina zena gubi oko 500 grama do kilogram nedeljno. Ne treba nista posebno da radite – jedite dovoljno ali zdravo, umereno vezbajte i posvetite se svojoj bebi.

Posledica baby-fat histerije?

Opterecene, nezadovoljne mame. Gladne, mrsave bebice. Muzevi kojima ste se popeli na glavu pricama kako je ova ili ona nova mama brzo smrsala. Bogatiji plasticni hirurzi – koji su osmislili nesto sto su nazvali Makeovers for Moms ili Mommy Makeover program koji ukljucuje podizanje grudi, zatezanje stomaka i liposukciju za mame.

Kako obicno izgleda telo posle rodjenja deteta mozete videti na sajtu The Shape of a Mother. Iskreno, neke fotografije su me prepale, ali sam sigurna da ima mnogo zena koje ce pronaci slicnosti sa sopstvenim telom i videti da nisu jedine na svetu kojima visi toliko koze ili imaju strije svuda po telu.

Da se s nestrpljenjem ocekivano putovanje umesto u uzivanje ne pretvori u nocnu moru, evo nekoliko saveta roditeljima za izbjegavanje stresa na putu u automobilu.

Kada je najbolje krenuti na put?

• Ako je vreme velikih vrucina, najbolje je krenuti na put u ranu zoru ili u ranim vecernjim satima, dok nema jakog sunca i guzve u saobracaju. Polazak izmedju 11 i 16 casova treba izbegavati, kao i nocne voznje izmedju 2 i 4 casa kad sposobnost za upravljanje automobilom naglo opada usled umora. Za malu decu najbolje je da spavaju tokom voznje, koliko god je moguce – zato ako vremenske prilike to dozvoljavaju, planirajte put u vreme kada dete i inace spava. Ako putujete klimatizovanim automobilom, pazite da razlika unutrasnje i spoljasnje temperature bude maksimalno sedam stepeni.

Kako smestiti dete?

• Bebe i decu obavezno smjestite u sigurnosna autosedista, a vece dete zavezite zastitnim pojasom. Zadnje sediste ne zatrpavajte prtljagom kako zbog opasnosti od povreda, tako i zato sto dete mora imati dovoljno prostora oko sebe da bi mu bilo udobno. Izbegavajte da putujete sami s detetom te ako ste vozac,pozeljno je da s vama u automobilu bude jos jedna odrasla osoba koja ce, dok vi pazljivo vozite, potpuno preuzeti brigu oko deteta.

Što poneti i kako detetu olaksati putovanje?

• Na dohvat ruke u autu treba da vam budu: vlazne maramice, pelelne ako ih dete koristi, flasica sa vodom, voce (najbolje banane i jabuke) ili sendvici, jastuk i cebence, rezervna garderoba (u zavisnosti kuda se putuje, razmisljati o mogucim temperaturama), igracke za zabavu-koje nisu bucne i ne iritiraju vozaca.
• Kako deci bez obzira na uzrast u automobilu vrlo brzo postane dosadno, pre puta se dobro pripremite za ulogu animatora i zabavljaca. Kada je dete budno, pustite mu neku pricu ili muziku, ili mu pricajte price, pevajte zajedno s njim. Ako imate dvoje ili cak troje dece svakom od njih nabavite po jedan diskmen sa slusalicama tako da svako od njih moze da slusa pricu koju zeli. Skrenite im paznju igrama pri cemu kroz prozor treba da posmatraju okolinu, kao sto su npr. igre brojanja (ko ce nabrojati vise crvnih kola, ovaca, znakova ili bilo cega drugog) ili oblika (ako ima oblaka na nebu, neka u njima pronalaze razne oblike i sl.).
• Ako dete ima probleme s mucninom tokom putovanja, savetujte se s pedijatrom koji ce vam preporuciti tablete protiv mucnine. Bebe do 18 meseci starosti obicno ne pate od bolesti kretanja. U kasnijem periodu deca postaju osetljivija na kretanje i cesto mogu da pate od bolesti voznje. Ako vase dete oseca mučninu pri voznji autom, tada ce svako kretanje – u autu, vozu, camcu, brodu ili avionu – izazvati probleme. Uznemirenost, previse hrane ili nedostatak svezeg vazduha mogu samo da pogorsaju stanje.

Sta treba izbegavati?

• Za vreme puta izbjegavajte davati detetu grickalice, gazirana pica te slatkise koji izmedju ostalog mogu izazvati mucninu
• U automobilu izbegavajte citanje slikovnica, pisanje i crtanje te igranje videoigrica jer te aktivnosti mogu izazvati ili pospesiti kinetozu, odnosno bolest kretanja pracenu mucninom i povracanjem

Kada napraviti pauzu za odmor?

• obavezno na otprilike svaka dva, tri sata (ako je u automobilu beba i svaki sat!) stanite i napravite pauzu od tridesetak minuta. Za vrijeme pauze nemojte odmah sesti u restoran, nego se zajedno s detetom sto vise krecite, setajte, trcite, skacite, igrajte se loptom i sl. Uvazavajte zelju deteta da stanete i mimo plana.

Evo jednog lepog i korisnog proizvoda kojeg za sad nema na nasem trzistu. To je nosiljka-lezaljka-ljuljaska koju mozete vrlo dugo koristiti za razliku od obicnih preskupih nosiljki-lezaljki koje obicno koristite do sestog meseca. Fisher-Price Newborn to Toddler Rocker je pogodan za novorodjencad, za bebe koje sede kao i za nesto stariju decu (do 18 kg tezine, tj do 4. godine). Lako i jednostavno se pretvara iz lezaljke u sedeljku i iz sedeljke u stolicu za ljuljanje. Ima dugme za vibracije a mozete i sami da ljuljate bebu. Prenosiva je te je mozete nositi svuda sa vama. Beba u njoj moze spavati, jesti i igrati se. U SAD kosta oko 50 dolara, u Velikoj Britaniji oko 50 funti, a kad se bude konacno pojavilo kod nas cena ce sigurno biti sitnica – bar 200 evra po mojoj slobodnoj proceni.

Kada se dete lose ponasa, roditelji trebaju da znaju kako da reaguju. Reakcija treba da bude umerena, bez vike i dreke, da posle ne biste videli svoje dete kako na slican nacin resava probleme.

Vase dete je flomasterom iskrabalo zid, popelo se na kuhinjski sto, uhvatili ste ga u lazi ili se posluzilo cokoladom nakon sto ste vi to izricito zabranili? Verovatno bi ste “eksplodirali” i razvikali se na dete ali ste resili da budete tolerntniji i smireniji u odnosu sa detetom. Tu vam moze pomoci “60-Second Discipline Plan” kao strategija usmerena prvenstveno na vasu reakciju na detetovo ponasanje. Ako se pridrzavate ove strategije imacete kontrolu nad svojim ponasanjem i situacijom, kazna koja sledi ce biti efektivnija a pritom detetu dajete dobar model ponasanja. Evo sest jednostavnih koraka da to postignete:

• Reagujte brzo (0-10 sekundi) – prvi korak je da oduzmete detetu flomastere, razdvojite zavadjene drugare ili skinete dete sa stola. Reagujte odmah, nemojte viknuti “stani!” i cekati da vas dete poslusa. Narocito ako je ono sto dete radi opasno po njega (npr. dira uticnice) reagujte najbrze moguce. U svakom slucaju, uklonite sve sto je deo problema (cokolada, flomasteri) i to ce pomoci detetu da se fokusira na vas i ono sto mu govorite. Ako je neophodno, uklonite dete sa “mesta zlocina” – to je dobro i za vas jer vam “zlocin” nece biti pred ocima te vas isprovocirati da kazete ili uradite nesto zbog cega cete posle zazaliti.
• Ostanite smireni (10-20 sekundi) – morate prvo obuzdati vlastite emocije kako bi ste savladali detetove. Ne treba skrivati osecanja i potiskivati bes i ljutnju. Ne samo da je uzaludno jer deca intuitivno citaju sta osecamo, ve cucite dete da potiskuje svoje emocije. Nacin na koji kontrolisete svoj bes je kljucan – pokazite da ste ljuti ali ne vikom i vredjanjem deteta. Odgovarajucom mimikom ili ne preterano glasnim uzvikom aaaaaagh jasno cete dati do znanja kako se osecate i delimicno se “isprazniti”. Smirenost ce vam ponoci da donesete prave odluke u datoj situaciji a vasem detetu ce omoguciti da cuje ono sto mu govorite a ne da se fokusira na vase burne emocije.
• Procenite situaciju (20-30 sekundi) – zastanite i pokusajte da procenite namere koje stoje iza detetovog ponasanja. Mala deca uglavnom nisu svesna posledica svojih postupaka niti da nesto sto su uradila ne moze jednostavno da se “ponisti” (ne zna dete da se flomaster ne skida sa garniture). Zatim pokusajte da razmislite da li vas je detete ili nesto drugo (npr. sukob sa kolegom na poslu) do te mere iznerviralo. Ovo je dobar trenutak da razmislite sta se krije iza loseg ponasanja – mozda je dete gladno ili umorno?
• Razgovarajte sa detetom (30-40 sekundi) – nekad su dovoljne dve-tri recenice da detetu objasnite zasto ne zelite da nesto radi (npr. flomaster se ne skida sa zida). Cilj nije da kontrolisete dete (tako sto cete ga oterati u sobu bez objasnjenja ili mu oduzeti igracku) vec da ga naucite da postane odgovorno za sopstveno ponasanje. Spustite se na nivo deteta – ccucnite, pogledajte ga u oci i objasnite mu sta je pogresilo i kako bi trebalo ispravno postupiti (ne mozes sad jesti slatko jer je vreme za rucak). Tu stavite tacku, tj. ne ulazite u raspravu sa detetom jer tako slabi poruka o ponasanju koju ste zeleli da prenesete.
• Razmislite da li je kazna neophodna (40-50 sekundi) – mnogi roditelji su ubedjeni da je sama kazna srz discipline. Ali vecina strucnjaka smatra da je kazna neophodna samo kada doslednost roditelja nije urodilo plodom. Uglavnom je dovoljno detetu oduzeti loptu kad je sutira po stanu. Kaznu ostavite za par odabranih losih ponasanja i za situacije kad dete uporno ignorise ono sto mu jasno govorite – tada ce biti najefektivnija. Cestim kaznjavanjem dete postaje imuno na vase kazne i pocinje da reaguje agresijom umesto povlacenjem. Najefikasnija kazna je da detete oseti posledice svog ponasanja – ako je udarira drugu decu necete mu dozvoliti da se im se kasnije pridruzi u igri.
• Budite dosledni (50-60 sekundi) – morate jasno postaviti granice (nemojte postavljati previse pravila i ogranicenja) sta je dozvoljeno a sta ne i uvek se toga pridrzavati. Doslednost je carobni sastojak dobre discipline. Ne pretite necim sto ne mozete ili necete uraditi npr. “nikad ti vise necu kupiti cokoladu” ili ” nikad neces vise ici u park”. Ne samo da cete jos vise uznemiriti dete vec cete potkopati vlastiti autoritet.

Dobro vaspitanje je vise od neskrebanja po zidovima ili neudaranja drugog deteta. Morate dobro razmisliti o vrednostima koje zelite da vase dete usvoji, da mu dajete dobar primer i da na licnom primeru pokazete kako izgleda samokontrola ponasanja i reakcija.

Doktor Michael Salzhauer, plasticni hirurg sa Floride, objavio je slikovnicu My Beautiful Mommy, namenjenu deci cije su se majke podvrgle plasticnoj operaciji ili se spremaju da odu pod noz. Ideja je da na sto jednostavniji nacin objasni klincima sta se dogadja a prilagodjena je deci od cetiri do sedam godina.
Glavni junaci su nabildovani “super heroj” Dr. Michael i devojcica cija je majka odlucila da se podvrgne liposukciji i zatezanju stomaka, zeli da operise nos i poveca grudi. Mama lepo objasni devojcici kako joj se sa godinama telo rasteze i kako ce joj doktor pomoci da ponovo udje u farmerke koje je nosila kao tinejdzerka. Zatim ode u salu, pa se posle pojavi kao neka varijanta prebijene Barbike sva u modricama i zavojima i sa kezom od uha do uha. U knjizi postoji vizuelni prikaz povecanja grudi, ali autor kaze da mu je, za razliku od stomaka, bilo previse tesko da pronadje reci kojima bi objasnio razloge za dopunjavanje poprsja jednom sestogodisnjaku.

Ne znam sta da mislim o ovoj knjizi. Sa jedne strane, svaka cast Dr. Michaelu jer je prvi ponudio neko resenje kako objasniti detetu zasto mama mora u bolnicu ako nije bolesna i sve te promene posle. Autor jasno istice da cilj My Beautiful Mommy slikovnice nije da glamurizuje plasticnu hirurgiju vec prvenstveno da ublazi strah deteta od procedure i transformacije mame u Barbiku. Sa druge strane, citajuci slikovnicu primetila sam da mama objasnjava kako ce je sve te procedure uciniti lepsom a ne drugacijom, sto cini mi se salje poruku detetu da je cilj operacije da bude lepsa i da se za lepotu svaka zrtva isplati. Takodje ne verujem da deca tog uzrasta mogu da shvate zasto mami trebaju “popravke” – tako maloj deci je njihova mama najlepsa na svetu i njen lik je nesto sto im automatski budi osecaj sigurnosti i srece. Zamislite njihov sok kad se iz bolnice vrati “neka druga” mama? Mozda je prikladniji naslov “What the #$@%& happened to Mommy?!” (”Sta se to dodjavola desilo sa mojom mamom?”) ili “My beautiful, scarring-me-forever mommy” (”Moja lepa mama koje cu se zauvek plasiti”).