Dobrodosli! Da li ste se vec prijavili da primate novosti sa sajta Emailom?

Djani Rodari (1920–1980) jedan je od najpoznatijih italijanskih pisaca za decu dvadesetog veka. Junaci njegovih prica, koji prolaze kroz neocekivane i cudesne dogadjaje, omiljeni su medju decom sirom sveta. Rodarijeve knjige prevedene su na razne jezike, a u mnogim zemljama usle su i u skolsku lektiru. O tome da je Rodari veliki svetski pisac svedoci i Andersenova nagrada koju je dobio 1970. godine. Djani Rodari se pokazao kao izuzetan poznavalac decije neiskvarene maste. Njegove knjige pricaju price ali i mame citaoce da sami izmisljaju price za svoju decu kao i da podsticu decu da ucestvuju aktivno u smisljanju price. Mastu deteta je lako pokrenuti kreirajuci “sta ako..” scenario, spajajuci naizgled nespojive reci i fraze, prepricavati popularne narodne price smisljajuci im drugaciji tok i kraj, podsticati decu pitanjima “sta mislis da ce se sledece desiti?”, itd.

U izdanju Kreativnog centra za sada se mogu naci tri knjige ovog poznatog “majstora za decije price”:

TELEFONSKE BAJKE - carobnjak za storytelling Djani Rodari provodi junake svojih cudesnih “Telefonskih bajki” kroz nemoguce situacije i dogadjaje, ne samo u proslosti i sadasnjosti nego i u buducnosti. U svakoj od sedamdeset kratkih prica u ovoj knjizi dogadja se nesto neobicno, neocekivano, cudno, cudesno. Jedna devojcica iz Varezea nikako nije mogla da zaspi bez price za laku noc. Njen tata je umeo da izmislja neobicne i zabavne junake, ali je bio veoma zauzet i stalno je putovao. Zato ju je svake veceri zvao telefonom, ma gde bio, da bi je uspavao uz neku novu dogodovstinu. Ovo su njegove price… o misu koji je jeo macke, o svemirskom piletu s planete Osmi Mars, o avanturama Alise Padalice, o odbeglom nosu, semaforu, trolejbusu, o carobnjacima, te fantasticnim bicima… Sve je to plod pisceve bujne, svemoguce maste.

TORTA NA NEBU - sta bi bilo kad bi se jednog dana na nebu iznad nekog grada pojavio nekakav tajanstveni leteci tanjir? Odrasli bi odmah pomislili na invaziju vanzemaljaca, pozvali bi vojsku, regrutovali cete naucnika i istrazivaca. Dvoje simpaticne dece, medjutim, ne zele da sude samo na osnovu onoga sto vide, a cinjenice im daju za pravo: sa svojim mnogobrojnim prijateljima pojesce sa uzivanjem divnu tortu koja je sisla s neba kao jedno od onih izuzetnih cuda za koje je sposobna masta Djanija Rodarija…

BESE DVAPUT BARON LAMBERTO – duhoviti Djani Rodari pocinje ovaj roman na malo izmenjen uobicajeni nacin: “Bese dvaput…” Radnja romana odvija se na jezeru Orta i ostrvu San Djulio, mestima za koja su vezane pisceve uspomene iz detinjstva. Stari baron Lamberto, veoma bogat i prilicno bolestan, zivi sa svojim kucepaziteljem u vili na ostrvu. Mora da se razracuna s lakomim sestricem, opasnim razbojnicima, kao i s nekolicinom osoba zaduzenih da ponavljaju njegovo ime… Prica krivuda izmedju zabavnih dosetaka, dramatskih preokreta i paradoksalnih situacija, koje samo potvrdjuju Rodarijevu izuzetnu pripovedacku sposobnost.

Kasnim sa ovom informacijom, ali koristice svakako: na sajtu www.SveZaSkolu.com mozete poruciti sve sto je vasen detetu potrebno za narednu skolsku godinu i jos mnogo toga (kancelarijski materijal, beletristika). Evo sta se nudi:

“Sa velikim zadovoljstvom Vas obavestavamo da smo uspeli da organizujemo potpuno nov sistem snabdevanja udzbenicima, skolskom lektirom, knjigama, skolskim priborom, namestajem, nastavnim sredstvima, kancelarijaskim materijalom i biro opremom – posredstvom interneta.

Kada su udzbenici u pitanju, u nasoj ponudi se nalaze izdanja koja su dobila odobrenje Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Prednosti ovakvog nacina porucivanja su sledece:

* nema cekanja u dugim redovima pred knjizarama,
* nema troskova slobodnog vremena i prevoza, dok se obidju knjizare,
* knjige kupujete po nepromenjenim – izdavackim cenama,
* porucene artikle dobijate na kucnu adresu, uz mogucnost da kucnu isporuku ne platite ili da ostvarite odgovarajuce popuste za organizovane nabavke,
* kada jednom porucite udzbenike, mi preuzimamo celokupnu brigu o tome, da robu dobijete na vreme, u kolicinama koje ste porucili,
* ne postoji nikakav rizik koji snosite, jer porucene knjige placate u momentu kada vam ih donesemo na kucna vrata,
* robu mozete platiti: gotovim novcem ili cekom.”

Klinicki psiholog Dr Jed Baker autor je knjige No More Meltdowns u kojoj pruza korisne savete roditeljima kako da reaguju na nekontrolisano ponasanje kod dece i kako da ga sprece. Pametan vodic za roditelje kako da promene sopstveno ponasanje kako bi pomogli deci da promene svoje. Preporuke se ne odnose samo na roditelje vec i na sve odrasla osobe koje deca dozivljavaju kao drage i znacajne osobe, dakle i na babe, dede, tetke, vaspitace i ucitelje… Upravo u prostoru svog najblizeg svakodnevnog okruzenja i na ovim relacijama odraslih, deca uce i sticu obrasce svojih buducih ponasanja i interakcija.

Roditelji cine tri najcesce greske kada se nadju pred nezeljenim ponasanjem deteta:

1. NAPADE BESA DOZIVLJAVAJU LICNO -Roditelji napad besa mogu da dozive kao  nepostovanje njihove licnosti, kao napad na njihov autoritet. Ako uzmemo u obzir da su napadi besa i histericnog plakanja najcesi izmedju trece i pete godine, jasno nam je da je dete nezrelo i da jos nije steklo dovoljno samokontrole ni iskustva da adekvano reaguje u nekim situacijama. Znaci, ne treba se odmah “baciti” na dete kako bi mu pokazali ko je mocniji i ko treba da ima kontrolu vec treba pomoci detetu da nadje primereniji pa samim tim i efikasniji model ponasanja u konkretnoj, za dete “teskoj” situaciji. Drugo, ne treba svaki detetov izliv besa dozivljavati kao licni neuspeh u vaspitanju. Ako previse brinete sta ce okolina da misli o vama, kakav ste vi to roditelj kad se vase detete baca po podu prodavnice jer ne zelite da mukupite gumene bombone ili sta vec, to ce samo izazvati jos vise frustracija i licnog nezadovoljstva i blokirati vasu sposobnost da efikasno odreagujete na ponasanje deteta. Trece, nemoj te ocekivati da vase dete bude savrseno! Izlivi besa i napadi placa su deo odrastanja i zavisno od samog karaktera neka deca su im sklonija a neka ne. Ono sto roditelji i drugi znacajni odrasli mogu da ucine je da pazljivo posmatraju sta ih izaziva, sta im je “okidac” i da  ih sprece ako je moguce ili da adekvano odreaguju. U svakom slucaju roditelj treba da sacuva prisebnost i da fleksibilno postupa kako bi kod deteta ugasio ovakve reakcije. Ponekad je to vrlo jednostavno ,recimo  kroz salu ili usmeravanjem decije paznje u nekom drugom pravcu, a nekad zahteva dosta truda i strpljenja.

2. ZA SVAKI NAPAD SLEDI KAZNA – to bi bilo kao kad bi sve bolesti lecili istim lekom. Vrlo je vazno ispitati uzrok izliva besa. Ako je vase dete frustrirano zato sto ne moze da uradi neki zadatak, da slozi puzzle ili da sagradi kulu od kocki, resenje sigurno ne lezi u oduzimanju najdraze igracke ili u time out-u. Pomozite detetu da stekne vise samopouzdanja i objasnite mu da je ok ako nesto ne znas i da niko ni ne ocekuje od njega da sve zna.

3. IGNORISANJE OKIDACA IZLIVA BESA – ponekad je dete umorno ili gladno ili bilo izlozeno prevelikoj senzornoj stimulaciji. Cekanje je cest okidac besa, posebno ako se na kraju ne dobije ono sto se cekalo. Prelazak sa zabavne na dosednu aktinost ili na neaktivnost je takodje potencijalni triger, npr. “ugasi TV i sedi da veceras”. Situacije u kojima je ugrozeno detetovo samopouzdanje ilisamopostovanje – ako izgubi u igri, nesto pogresi ili mu se deca rugaju – sve su to situacije u kojima se dete tesko snalazi i gde ga preplave emocije koje jednostavno moraju da “isplivaju”. Ponekad je problem u nedostatku paznje prezauzetih roditelja. Ako se problem javlja uvek kada razgovarate telefonom, kada vam dodju prijatelji a dete posaljete u njegovu sobu da “ne smeta”, nda vasem detetu nedostaje vreme kada ste tu samo za njega. Posto mala deca nemaju predstavu o vremenu, umesto da kazete “igracu se s tobom kasnije” budite precizniji i recite npr. “igracu se sa tobom u “14h” i pokazite mu na satu kad je to vreme. Tako ce detetu cekanje lakse pasti.

Sustina je da ma koliko analizirali ponasanje vaseg deteta ne mozete uvek da sprecite nezeljene reakcije, ali mozete da naucite sta ih najcesce izaziva i kako da reagujete na njih.

Izdavacka kuca sa sedistem u Beogradu “VIP Kids” se bavi osmisljavanjem, izradom i plasmanom PERSONALIZOVANIH KNJIGA ZA DECU. Ideja vodilja da predstavi program “AlbaGreka” personalizovanih knjiga za decu u nameri da ih edukuje na raznim poljima.

Originalan koncept koji omogucava svakom detetu da bude glavni junak svoje knjige. Kvalitetne slikovnice se izradjuju na licu mesta, i u njih se ubacuje ime deteta, njegovih ili njenih prijatelja, rodnog grada, i ostali detalji koji knjigu cine potpuno licnom. Na ovaj nacin se deci priblizavaju ozbiljne teme, i ucenje se odvija kroz igru.Dete ce kroz prelepu pricu sa svojim stvarnim drugarima upoznati ugrozene vrste kao sto su pande, pingvini, delfini, slonovi, kisnu sumu ili ce resiti svoje nedoumice i strahove druzeci se sa prelepom devojcicom koja se zove Noc i njenim bratom Danom ili ce voditi ozbiljan razgovor sa cikicom po imenu Odgovornost! Vase dete, imenom i prezimenom postaje ZVEZDA ove knjige i dozivljava nezaboravnu rodjendansku proslavu, putujuci unazad u vreme reptila i upoznajuci razne vrste dinosaurusa i njihov nacin zivota. Kada se dete rodi mozete mu naruciti jedinu personalizovanu Radosnicu.

Pored podataka deteta za koje se knjiga narucuje (ime, prezime, uzrast, grad, deo grada) u edukativne tekstove AlbaGreka knjiga se upisuju i imena detetovih stvarnih drugara, tako da zajedno ucestvuju u avanturama.

Ovakva knjiga je u tvrdom povezu ima 24 strane i veoma je reprezentativan poklon u svakoj prilici, a njena izrada traje svega 3 minuta.

Projekat personalizovanih knjiga dobio je podrsku UJEDINJENIH NACIJA, UNICEF-a, pedagoga, psihologa, roditelja i sto je najvaznije – same dece. Istrazivanje je pokazalo da da vise od 70% dece rado cita ovakve, samo njihove knjige. Inace, knjige su pripremili nasi najeminentniji ilustratori.Recenzija prof. dr Nile Kapor, konsultanta za socio-psiholoske programe UNICEFa:

“AlbaGreka knjige su zabavne i posto su personalizovane – podsticu decu da citaju. Veoma su mocno oruzje u decjem vaspitanju jer podrzavaju pozitivan odnos deteta prema sebi i okolini. Orijentisane ka socioloskim i ekoloskim temama, one u deci bude pozitivna osecanja kao sto su odgovornost i samopouzdanje, ili osvescivanje ekoloskih problema i pacifistickih vrednosti. Uz sve to, tematika ovih veselih knjiga je podredjena ozbiljnim temama koje su od esencijalne vaznosti u odgoju svakog deteta. Iskreno preporucujem AlbaGreka knjige svim roditeljima koji se aktivno bave licnim razvojem svoje dece”.

Kakva velicanstvena potraga i kakva sjajna avantura! Mali Dordje citavo svoje detinjstvo slusa od svoga deke neverovatne price o ogromnom, strasnom zmaju, pritajenom visoko u brdima i planinama.Dordje, medjutim, nije vise tako mali i malo mu cudno zvuce sve te dogodovstine. Zato deka odlucuje da podju na opasno i neizvesno putovanje, da zaplove rekom koja ce ih odvesti ka velikom izazovu, ka strasnoj i opakoj ali. Sa njima su na putu i jedna sova i dekin omiljeni djukac – Maga. Brodic lagano isplovljava…

Knjiga Potera za zmajem, engleskih autora brace Huk, svakako je jedno od najlepsih i najprestiznijih izdanja izdavacke kuce Evro-Giunti. Sjajni i izuzetno duhovito napisani zaplet prate maestralno naslikane ilustracije, ozivljene reljefnom stampom i parcijalnim lakiranjem. Ova magicna i savremena bajka se u rukama citaoca otvara poput omiljenog filma – onog koji mose da se gleda nebrojeno puta, u nedogled… Upravo je takva i sudbina ove knjige – dete je, sigurni smo, nece ispustati iz ruku!

Izdavacka kuca Laguna predstavlja knjigu Nauci sve o zmajevima. Kako je Stanko nadmudrio zmaja, sta je bilo sa Tominom alavom alom kada je narasla i da li je Lale spasao selo od gladnog zmaja.

Svaka devojcica voli knjige o princezama. I zeli da zna sve o njima. Knjiga Sve o princezama je bogato ilustrovana knjiga, tvrdog poveza, s kojom ce se dete vinuti u cudesan svet princeza. Otkrice kako te princeze zive od rodjenja pa dok ne sretnu svog princa na belom konju. Tu su i najlepse bajke o princezama, poput Snezane i Pepeljuge, kao i prica o zivotu princeze Trnove Ruzice koju je vila zacarala na dan njena krstenja. I na kraju, tu su i uputstva kako da napravite haljinicu za devojcicu koja se zeli prerusiti u princezu.

izdavac: Evro-Giunti

U izdanju Kreativnog centra izasle su dve nove knjige o princezama. Princeza koja je previse citala bajke o princezama je prica o maloj princezi Mirni koja, kao i svaka devojcica, voli da joj se pre spavanja isprica neka prica. Ali ona zeli da slusa samo bajke o princezama, zbog kojih je stalno zabrinuta… Koliko ce samo problema imati zbog Snezanine jabuke, vretena Uspavane lepotice, Pepeljugine cipelice i zabaca koji bi, kad ih neko poljubi, trebalo da se pretvore u princeve!

Princeza Neću i princ Hoću je bajka o princezi koja se zove Necu, zivi u Kraljevstvu Tiramisu i otkad je progovorila, pocela je da se inati i da sve odbija: “Necu ovo i necu ono!”. Princ Hocu zivi u Kraljevstvu Bakalar i otkad je progovorio, poceo je da zahteva i naredjuje: “Hocu ovo i hocu ono!”. Sta ce se desiti kada princ od Bakalara odraste i pozeli ljubav i ruku princeze od Tiramisua, naviknute da uvek kaze “necu”?

Doktor Michael Salzhauer, plasticni hirurg sa Floride, objavio je slikovnicu My Beautiful Mommy, namenjenu deci cije su se majke podvrgle plasticnoj operaciji ili se spremaju da odu pod noz. Ideja je da na sto jednostavniji nacin objasni klincima sta se dogadja a prilagodjena je deci od cetiri do sedam godina.
Glavni junaci su nabildovani “super heroj” Dr. Michael i devojcica cija je majka odlucila da se podvrgne liposukciji i zatezanju stomaka, zeli da operise nos i poveca grudi. Mama lepo objasni devojcici kako joj se sa godinama telo rasteze i kako ce joj doktor pomoci da ponovo udje u farmerke koje je nosila kao tinejdzerka. Zatim ode u salu, pa se posle pojavi kao neka varijanta prebijene Barbike sva u modricama i zavojima i sa kezom od uha do uha. U knjizi postoji vizuelni prikaz povecanja grudi, ali autor kaze da mu je, za razliku od stomaka, bilo previse tesko da pronadje reci kojima bi objasnio razloge za dopunjavanje poprsja jednom sestogodisnjaku.

Ne znam sta da mislim o ovoj knjizi. Sa jedne strane, svaka cast Dr. Michaelu jer je prvi ponudio neko resenje kako objasniti detetu zasto mama mora u bolnicu ako nije bolesna i sve te promene posle. Autor jasno istice da cilj My Beautiful Mommy slikovnice nije da glamurizuje plasticnu hirurgiju vec prvenstveno da ublazi strah deteta od procedure i transformacije mame u Barbiku. Sa druge strane, citajuci slikovnicu primetila sam da mama objasnjava kako ce je sve te procedure uciniti lepsom a ne drugacijom, sto cini mi se salje poruku detetu da je cilj operacije da bude lepsa i da se za lepotu svaka zrtva isplati. Takodje ne verujem da deca tog uzrasta mogu da shvate zasto mami trebaju “popravke” – tako maloj deci je njihova mama najlepsa na svetu i njen lik je nesto sto im automatski budi osecaj sigurnosti i srece. Zamislite njihov sok kad se iz bolnice vrati “neka druga” mama? Mozda je prikladniji naslov “What the #$@%& happened to Mommy?!” (”Sta se to dodjavola desilo sa mojom mamom?”) ili “My beautiful, scarring-me-forever mommy” (”Moja lepa mama koje cu se zauvek plasiti”).

U prvom delu sam pisala o svom licnom iskustvu sa dva carska reza. Da sam mogla da biram poradjala bi se kod kuce uz prisustvo jedne fantasticne babice kod koje sam isla na vezbe u prvoj trudnoci. Ona je vec poradjala neke zene kod kuce, naravno na divljaka jer je kod nas to zabranjeno. Mislim, dozvoljeno je da se porodis kod kuce, neces zbog toga ici u zatvor ali babicama je zabranjeno da dodju i pomognu. Iskreno, to mi je i bio plan, vec smo babica i ja pricale o tome da to bude u toplini doma moga (tj. kade), ali nas je u toj nameri sprecila karlicno postavljena krupna beba. Ostalo je istorija.

Svako rodjenje je cudo samo po sebi. Ali radjanje je i veliki biznis. Da li na porodjaj treba gledati kao na prirodan zivotni proces ili svaki porodjaj treba tretirati kao potencijalno katastrofalan medicinski slucaj - pitanje je koje postavlja dokumentarni film “THE BUSINESS OF BEING BORN“. Autorke Abby Epstein i Ricki Lake napravile su potresnu pricu o americkoj “industriji radjanja”. One isticu prekomernu upotrebu lekova, neprirodnost polozaja u kojem se deca radjaju (lezeci na ledjima, umesto cuceci), nepotrebne instrumentalne i hirurske intervencije tokom porodjaja i popularnost carskog reza – skupe i komplikovane operacije koja se pre upotrebljavala u krajnjoj nuzdi, a danas je pomodan nacin porodjaja koji koriste brojne poznate zvezde. U SAD se samo 1% trudnica odlucuje na porodjaj kod kuce. U razvijenim evropskim zemljama i u Japanu zene se podsticu na porodjaj kod kuce uz prisustvo skolovane (fakultet za babice, sto kod nas ne postoji) i iskusne babice. Nesumnjivo da je porodiliste najsigurnije mesto za rizicne trudnoce, ali da li je tako i kod normalnih, zdravih trudnoca?

Istina je da je porodjaj fizioloski proces za koji je zena bioloski potpuno osposobljena. Porodjajem upravlja autonomni nervni sistem zene a strah i stres ga koce. Osecaj udobnosti, sigurnosti, bliskosti, topline je ono sto ga olaksava i ubrzava. A to nije nesto sto se dobija u sterilnim i dehumanizovanim bolnickim uslovima. Porodjaj kod kuce, bez intervencija i lekova, uz prisustvo babice i nekog cija emocionalna podrska zeni najvise znaci, dace snage zeni da kroz kontrakcije i faze porodjaja prodje bez komplikacija. Porodjaj u kojem je zena u centru zbivanja, a koji se moze definisati kao porodjaj u kojem su majcine potrebe vaznije od potreba svih ostalih, kraci je, manje bolan i prolazi s manje komplikacija za majku i bebu. Sve su to pozeljni ishodi.

Medjutim ako se odlucite na porodjaj kod kuce u Srbiji imajte na umu da zakonski babicama nije dozvoljeno da prisustvuju i da u slucaju komplikacija mogu vas primiti samo dve zdravstvene ustanove, obe u Beogradu. Znaci ako se odlucite na prirodan porodjaj bez nepotrebnog i stetnog uplitanja lekara u njegov tok, danas imate iste uslove kao i vasa baba pre sto godina.

Moje dve trudnoce i dva carska reza kostala se nas oko 4000 evra. Minimum. Trudnoce sam vodila privatno, kontrole su isle na svakih 6 nedelja, radila genetske testove (iako nisam presla 35 godinu) i testove na sve za trudnocu i plod potencijalno opasne viruse (iako ne spadam ni u kakvu rizicnu grupu), nebrojeno puta sam proveravala krvnu sliku i urinokulturu (u privatnim laboratorijama po preporuci mog ginekologa “jer su one pouzdanije”), iako su obe trudnoce proticale normalne, bez ikakvih problema i rodila sam zdravu decu. Prvi put sam mislila da tako treba, nekako su sve moje prijateljice trudnoce vodile privatno, kupovale najskuplje vitamine, placale privatne casove pripreme za porodjaj i na kraju debelo platile ginekologu, babici i anesteziologu “da bi sve proslo kako treba”. Prva trudnoca je morala da se zavrsi carskim rezom jer je beba bila u karlicnom polozaju, prevelika za moju konstituciju ( sto bas i nije indikacija za carski) i imala je obmotanu pupcanu vrpcu oko vrata. Posto doktorka koja mi je vodila trudnocu nije vise zaposlena u porodilistu-od privatne prakse zivi kao bubreg u loju-preporucila mi je njenu koleginicu zaposlenu u porodilistu pri Gradskoj bolnici. Naravno, podrazumevalo se da se to placa. Kod nje sam onda otisla jos dva-tri puta na pregled i odredila mi je datum kada ce izvrsiti carski rez. Ali beba je imala nesto drugaciji plan, koji se nije podudarao sa doktorkinim! Porodjaj je krenuo dan ranije, tacnije u vecernjim satima sto mojoj doktorki nikako nije odgovaralo jer je, boze moj, planirala da se naspava. Rekla mi je da kontrakcije mogu da traju i danima i da se ne zurimo nego da je dodjem sutradan kad smo se i dogovorile.

I tako sam ja nekoliko sati trpela bolove i kad su kontrakcije pocele da se javljaju na svakih minut-dva ponovo sam je pozvala i rekla da beba ne moze da saceka da se ona naspava! Stigla sam u porodiliste gde me je docekala mrzovoljna prijemna sestra jer sam i njen san prekinula, pregledala me i izderala se na mene sto nisam dosla ranije jer sam vec 6 prstiju otvorena, ako je vec neophodan carski rez. A onda mi je drsko saopstila da nijedna operativna sala nije spremna, da dezurni lekar upravo poradja svoju rodjaku, da cu morati da cekam u sobi za porodjaje dok ne dodje moja doktorka jer oni nemaju nikakve veze sa mnom (sta cu, nisam joj platila da me doceka sa osmehom). Stres i napetost koje sam tada dozivela ne daju se recima opisati. Poslali su me na drugi sprat- stepenicama, sa sve torbom koja mi se zbog kontrakcija i uzasnih bolova cinila da ima bar 30 kg iako sam ponela minimum stvari. Tj povela me je neka mlada sestra koja je klaj klaj lupkala klompicama ispred mene i pozurivala me jer sam je valjda prekinula usred lakiranja noktica! A ja jedva vucem onu torbekanju dok od bolova nemam snage da je lepo i milo zamolim da mi pomogne. Dobro, razumem, nije cura htela da joj unistim remek delo na kandzama. E onda me je golu privezala sa onim kaisevima za CTG za sto u porodjajnoj sali tik do rodjake dezurnog doktora koja je bila u sred porodjaja i urlala je kao razjarena zver. Stvarno, nisam bila sigurna da li ju je zaposeo demon – jer su je razapetu za krevet prikovale cetiri sestre- ili radja djavolovog naslednika. Cisto da mi malo podignu nivo stresa. Cula sam da je to odlican stimulans za dobar postoperativni tok. I tako sam ja tu cekala moju doktorku da se ona rasani, umije, obuce , nasminka i pooolako stigne u porodiliste. Nije mi bilo dosadno, naprotiv. Kontrakcije su postajale nepodnosljive ( sto sam ja hrabro podnosila moram priznati), urlanje i zapomaganje “rodjake” je pojacavalo bol, a imala sam i direktan prenos radjanja Semovog sina. Posle jedno dva sata cekanja stize moja doktorka i prvo sto mi je rekla je bilo: “e mogla si da sacekas do sutra kad smo se i dogovorili”. Nice to see you too. Odvezala me sa stola i kaze “uzmi torbu i prati me”. Samo da se zna da sam inace daleko od “mutave” i nesnalazljive, ali me valjda u tom trenutku savladao strah od nepoznatog ( jer sve to sto se desavalo je daleko od onog kako sam ja zamisljala da ce biti) a sigurno i nesvesni osecaj da sam ih sve vec strasno deranzirala i da ce se ako zatrazim da mi neko pomogne oko torbe doktorka sa zakrvavljenim ocima iskeziti meni u facu i oterati me da se porodim na ulici!

Nekako sam se dovukla do operacionalne sale, legla sam na onaj sto, vezali mi ruke i noge, fiksirali mi glavu, polili me dezinfekcionim sredstvom, stavili mi kateter i zabise mi braunilu u venu. E onda su mi dali papir da potpisem da snosim licnu odgovornost za tok operacije – to je bila neka njihova interna sala valjda tako opustaju pacijente na operacionom stolu. Doktorka je kukala medicinskim sestrama kako joj se spava (sto je u meni stvorilo paniku da nece biti dovoljno koncentrisana za operaciju). Kao da joj je prvi put da radi nocu, valjda se sve kulturne zene poradjaju danju pa nikom ne remete san. Onda me je na brzinu pregledala i kad je ustanovila da se beba skroz spustila i da sam otvorena devet prstiju zaprepasteno mi se obratila sa “auuu zeno pa ti si se mogla i priridno poroditi da sam dosla samo par minuta kasnije!”. A sad dolazi slag na torti-anesteziolog. Covek je usao u salu, naravno zaleci se sto su ga probudili zbog mene, nezainteresovano proverio moj krvni pritisak i kad je video da je 150/110 poceo da se dernja zasto ja taj pritisak nisam sredila pre porordjaja (da je proverio moje podatke, video bi da nisam ni imala povisen pritisak i da je ocigledno da mi je od ovog divnog tretmana skocio) i kako on sad meni da da anesteziju. A da , ipak je jedan podatak proverio- ko mi je vodio trudnocu. Dok mi je stavljao onu masku na lice rekao mi je: ” znala si da platis najboljeg ginekologa u gradu a nisi se raspitala ko ce ti dati anesteziju a od mene ti zivot zavisi”( u prevodu-nisi mi platila). To su bile poslednje reci koje sam cula pre nego sto sam utonula u ne bas tako dubok san. Naime, dao mi je tako slabu anesteziju da sam cula sve sto se desavalo za vreme operacije ali bio je dovoljno “human” da mi da dovoljnu dozu da ne osetim i bol. Rodila sam zdravu cerku tesku 3900g i dugacku 56cm, ciji je Apgar bio 7,5 sto znaci da je bila na granici reanimacije jer je pupcana vrpca jos jace stegla vratic zato sto sam dugo imala intezivne kontrakcije. Sta cu, kad sam morala da cekam doktorku da se rasani. U sok sobi me anesteziolog NIJEDNOM nije obisao iako sam se od posledica anestezije gusila i dva puta su me vodili na snimanje pluca. Jedna mlada sestra se zabrinula za mene pa je otisla u njegovu ordinaciju da ga pozove da dodje i pregleda me, a on joj je samo odbrusio da se najverovatnije gusim jer sam jela i pila neposredno pre operacije! Ako cemo iskreno, niti sam jela niti sam sta pila 12 sati pre operacije, tj. cim su pocele jace i pravilnije kontrakcije i kad je izgleda samo meni bilo jasno da je to to i da nece “trajati danima”. To gusenje koje je najverovatnije posledica lose intubacije me mucilo narednih nekoliko meseci.

Jos dok sam bila u porodilistu doktorka je pozvala mog supruga da ga “podseti” da treba da plati. Posto nismo platili pre, nego smo cekali da sve prodje kako treba pa onda da se raskusuramo, uplasila se da cemo je prevariti. Cena je bila 400 dolara.

Kada sam drugi put ostala u drugom stanju resila sam da mi trudnocu vodi druga doktorka, da me poradja nacelnica carskog reza, da se porodim u drugom porodilistu i da se obavezno raspitam za onog “od koga mi zavisi zivot” i da mu platim da ostanem ziva. Tako je i bilo, sve je proslo bolje, sto je najvaznije nije bilo komplikacija, a beba je dobila Apgar 10. Jedino sto sam i ovoj doktorki pokvarila plan da se naspava jer je opet sve krenulo pre planiranog termina za carski rez. Posto su kontrakcije pocele rano ujutru pomislila sam “hvala Bogu bar se doktorka nece brecati sto joj remetim san”. I stvarno nisam joj remetila san. Ali se brecnula na mene jer je taj dan planirala da ide u soping pa da se dobro posle odmori jer je sutradan cekao jedan vazan rodjendan u Colonian Sun-u. To mi je ponovila jedno dvesta puta dok joj ja, lezeci na operacionom stolu, nisam rekla da nije u redu da mi to govori jer vrlo dobro zna da cemo se oduziti za sve njene “muke”. Kad su me budili iz anestezije doktorka mi je naglasila da dobro “zahvalim” cika anesteziologu jer je on samo zbog mene dosao taj dan. Anesteziologu, koji me je nekoliko puta obisao, platili smo 150 evra a doktorki 400. Po njenom izrazu lica reklo bi se da je ocekivala vise.

Da li je moralo ovako da bude?

Hara Estroff Marano, psiholog i urednica casopisa “Psychology Today”, autorka je knjige “Nacija kilavaca: visoka cena invazivnog roditeljstva” ( A Nation of Wimps: The High Cost of Invasive Parenting ). Kako autorka istice, danasnja deca odrastaju u “psiholoskom stakleniku” pod paranoicnim nadzorom roditelja koji se trude da kontrolisu sve aspekte detinjstva i odarstanja. Posledica preteranog mesanja roditelja je da deca odrastaju bez prilike da nauce kako da se samostalno nose sa rizicima i izazovima drustvenog zivota. Kasnije u zivotu nisu sposobni da samostalno donose vazne odluke, nesigurni su, inertni, tesko izlaze na kraj sa anksioznoscu i teskim emocijama. Tzv. invazivni roditelji odgajaju krhku i kilavu decu umesto snaznu i otpornu. secam se da je moje detinjstvo bilo dosta drugacije, npr. igrala sam se sa drugom decom na ulici (bez nadzora odraslih) i nisam ulazila u kucu sve dok me roditelji ne bi pozvali na veceru. Skolsko gradivo sam sama savladjivala, niko nije sedeo sa mnom ili mi placao casove. Roditelji su placali knjige i ekskurzije, pitali me za ocene i isli na roditeljske sastanke (neredovno). Danas su roditelji ukljuceni u sve segmente zivota svoje dece – koliko je samo apsurdno sto neki vrtici nude tzv. monitoring gde mozete online pratiti sta vam deca rade u vrticu?! Ljudi kao da su zaboravili dve vazne cinjenice: da se vise se uci na greskama i neuspesima i da je jedan od kljucnih ciljeva roditeljstva odgajanje psihicki stabilnog i nezavisnog bica. Pupcana vrpca je danas jaca nego ikad, a dobila je i svoj produzetak – mobilni telefon, pa sad deca mogu da “nose svoje roditelje” u dzepu pantalona.

Ovo nije samo pitanje stila roditeljstva vec vrlo ozbiljno pitanje mentalnog zdravlja sadasnjih i buducih generacija. Sve cesce citamo o autodestruktivnom ponasanju mladih, opijanju, secenju, depresiji, samoubistvu. “Nacija kilavaca” je prva knjiga koja se bavi vezom prezasticivanja i hipernadziranja dece i emocionalno-socijalne kriza mladih.

Knjigu nisam procitala ali mi se dopao clanak novinarke Jovane Papan koji mozete procitati na adresi http://jovanapapan.blogspot.com/2008/07/pod-staklenim-zvonom.html.

Novinarka The New York Sun magazina Lenore Skenazy pokrenula je vrlo zanimljiv blog pod nazivom FreeRangeKids (Deca bez ogranicenja), na kome brojni roditelji ostavljaju svoja iskustva i ideje koje mogu pomoci u borbi protiv paranoidnog roditeljstva, sireci stav da pruzanje malo sloboda deci ne znaci isto sto i njihovo zapostavljanje. Takodje, da prezasticivanje dece vama mozda moze umiriti savest, ali ce njima definitivno naskoditi, buduci da je osamostaljivanje nuzan i prirodan deo odrastanja.

Autori: deca uzrasta od 4 do 14 godina

Priredjivaci: Vanja Rupnik-Racic i Budimir Nesic

Interpres / MIT Commerce, Beograd 1993.

“Prvi susret i dodir, prvo iskustvo, prvi pokusaj imenovanja, odgonetanja i razumevanja. Ta jedna mala rec, to jedno, subjektivno i delimicno tumacenje – tu je sve bogatstvo sveta i nasih dozivljaja. Samo jos na pocetku otkrivanja i sazrevanja nasi dozivljaji imaju temerature, toliko srecne proizvoljnosti, tu neogranicenu raznovrsnost. Samo tih nekoliko prvih godina, dok jos saznajemo i ucimo sami, bez ucitelja, skola i standarda.” – predgovor Dusana Radovica.

Istrazivaci instituta za psihologiju radeci na statistickoj obradi podataka naisli su na citavo blago zanimljivih, smesnih, pametnih i nadasve originalnih decijih odgovora . Tako je nastala knjiga “Olovka pise srcem”. Na primer:

• Sta je glava? – “glava od stoke je jedna izduzina na zivotinji, ona je korisna zato sto se jede”, “glava je jedna okruglina na coveku i ona nije korisna”, “glava sluzi da se u nju stavljaju lekovi”
• Sta znaci doleteti? – “to je kad se penjes na drvo pa padnes odozgore pa doleti tvoj roditelj da te prebije sto si se penjao”
• Sta je iznenedjenje? – “kad hoces da jedes kolace a ono ih pojeli razni u kuci”, “kad doju gosti pa nece da idu najvise se iznenadis”
• Sta je politika? – “to je lepa rec za pokvarene poslove”, “to su ljudi koji cudno pricaju da bi drugi mislili da su pametni”, “to je kad cike u odelima lazu pred puno sveta a ovi im pljescu”

• Riblje ulje (moj favorit )-” tako jedan sa naocarima pitao isto moju mamu i ona odmah rekla da nemamo vise i onda on opet napisao i onda ona opet kupila i zato necu da ti kazem nista”, “to je jedan glup zejtin zato sto mu mnogo smrdi ukusnos”, “jeste ukusno je samo ja to vise necu da pijem”, “to sto je pio kraljevic Marko kad je bio mali pa mu posle poraso buzdovan veliki i Sarac mu poraso i svasta mu poraslo”, “to svi pricaju da ima korisnos a niko nece da ga pije i svi ga daju meni kao da sam ja neko”

Ovo je odlican poklon za skolsku decu pa i za mame i tate. Nasmejace vas do suza! Izdavac je Dereta.