Prijatni morski dani lencarenja i uzivanja, kupanja i suncanja mogu biti pokvareni brojnim opasnostima, sto sitnijim, sto krupnijim.
Jedna od zivotinjica sa kojima se skoro svako od nas sreo tokom letovanja na moru jeste meduza. Sastavljena gotovo 99% od vode, velicine je izmedju 2 i 40 centimetara, bledo-zute do ruzicaste boje, zbog cega je ponekad tesko vidljiva. Dodir sa njom moze biti i te kako nezgodan! Ona moze veoma neprijatno da opece svojim nematocistama, celijama koje se nalaze na pipcima kojima prikuplja plankton kojim se hrani. Iako su u podrucju Mediterana, za razliku od onih u tropskim morima, gotovo bezopasne, koza opecena meduzom i njenim pipcima odmah postaje crvena i natecena, a mogu se pojaviti i plikovi. Uz osecaj boli i snaznog pecenja, koza izgleda kao da ste se opekli peglom. Zavisno od vrste i velicine meduze i opecene povrsine na kozi, zavise i posledice. Ako vas opece meduza, povredjeno mesto na kozi nikako nemojte trljati ni ispirati slatkom vodom jer to doprinosi oslobadjanju otrova. Cesto se dogodi da se meduza ili njeni delovi, a posebno pipci, zalepe za kozu. Ostatke nemojte odstranjivati ni prstima kako ne bi opekli i ruke, vec kozu isperite morskom vodom, a mozete i posuti peskom koji, kada se osusi, zajedno s ostacima meduze odstranite s koze, uz pomoc plasticne kartice ili tupe strane noza. Zatim mozete namazati pastu ili rastvor magnezijum-sulfata radi inaktivacije zaostalog otrova (cula sam da mozete i isprati alkoholom – ali mi je logicno da ce tad samo jos jace da pece), a zatim losione na bazi lidokaina (tipicnog anestetika), antihistaminika i kortikosteroida, mozete staviti obloge sa ledom. Ukoliko se jave znatni otoci, grcenje misica ili problemi sa srcanim radom ili disanjem – odmah idite kod lekara!

Kada su u pitanju morske napasti, ne mogu se zaobici morski jezevi. Ubod na njihove bodlje cesto izaziva ozbiljnu infekciju koja se mora leciti. Odredjen broj osetljivih osoba moze da razvije alergijsku reakciju na otrov koji luce tzv. pedicelarije. Na morske jezeve, koji su vrlo rasprostranjeni u moru, vrlo je lako nagaziti, jer se skrivaju medju kamenjem. lako vecina jezeva nije otrovna, iglice zabodene u kozu mogu prouzrokovati bol i velike probleme prilikom takodje bolnog vadjenja. Iglice su, naime, veoma krhke i lomljive, pa ih je gotovo nemoguce izvaditi bez prodiranja ispod povrsine koze. Dakle, nakon sto se nabodemo na jeza, ocekuje nas i ranica kao posledica vadjenja ostatka iglica, a vrlo cesto, posebno ako ih odmah ne izvadimo iz koze, sledi i upalni proces. Stoga je vazno ranicu dobro dezinfikovati alkoholom, kao i iglu kojoj cemo vaditi. Ako su ostaci iglica posebno brojni ili nisu odmah ispod koze, vec nesto dublje, vadjenje treba prepustiti lekaru. Iglice koje su zabodene plitko na povrsini koze mogu se rastopiti sircetom ili izvaditi, odnosno odlepiti od koze pomocu flastera. Naravno, bliski kontakt s jezevima mozemo spreciti papucama za vodu.

U mediteranskim morima zive i otrovne ribe koje ne predstavljaju opasnost samo za ribare i ronioce, vec i za one koji vole gacati morskim pescanim plicacima. Naime, najotrovnije jadranske ribe - paukovke, koje leti dolaze u plicake da bi se mrestile, vole se ukopati u pescane plaze. Ubod paukovke, ribe s otrovnim bodljama, vrlo je bolan, cesto i nepodnosljiv, a moze se osecati i utrnulost. Mesto uboda najprije pobledi, a potom pocrveni, rana cesto krvari, a javlja se i otok koji se moze jako prosiriti. Uz lokalne simptome trovanja, mogu se javiti cak i nesvestica i trajna invalidnost. Kako se radi o zaista otrovnoj ribi, sto pre potrazite pomoc lekara.